ШТАДИН ИЗВЕШТАЈ ПОКАЗУЈЕ ДА 51 ОДСТО ЕВРОПЉАНА СМАТРА ДА ЖИВИ ЗДРАВО Највише се верује здравственим радницима НЕДОСТАТАК МОТИВАЦИЈЕ КОД 41 ПРОЦЕНТА ИСПИТАНИКА
Најновији Здравствени извештај Штада групе за 2025. годину показује да, иако је задовољство здравственим системима стабилизовано, само половина Европљана сматра да су њихови здравствени системи праведни у погледу доступности и услуга.
Здравствени извештај Штада групе представља најобимнију репрезентативну здравствену студију у Европи, коју је спровео Human8 у име Штаде. Ове године у истраживању је учествовало више од 27.000 испитаника, узраста од 18 до 76 година, из 22 државе, међу којима је и Србија.
Најновије истраживање такође показује да Европљани теже здравом начину живота, али да само половина у томе успева. Поред проблема са мотивацијом, у томе их ометају финансијски проблеми, изазови менталног здравља и ограничена доступност здравствене заштите.
- Дељењем ових података са свим релевантним институцијама у сектору здравства, желимо да доприносимо доношењу бољих одлука за унапређење квалитета живота - истакао је Петер Голдшмит, генерални директор Штада групе на промоцији извештаја у Берлину.
Упркос овим изазовима, поверење у здравствене раднике веома је снажно. Изабрани лекари (69 одсто) и фармацеути (58 одсто) и даље су међу најпоузданијим актерима у здравству, далеко испред Гугла (20 одсто), вештачке интелигенције (15 одсто) и онлајн здравствених инфлуенсера (11 одсто). Чак 65 одсто грађана Србије указује поверење здравственим радницима.
Ментално здравље и економска ситуација
Ментално здравље и економска ситуација и даље су кључни фактори који утичу на здравље појединца и стварају додатне препреке за боље здравље Европљана. Они који су забринути за финансије ређе успевају да воде здрав начин живота у односу на оне који немају тих брига. Такође, они који се суочавају са новчаним потешкоћама имају далеко већу вероватноћу да ће искусити синдром сагоревања.
Чак 64 одсто Европљана описује своје ментално здравље као „добро“ – нарочито у Румунији (84 одсто), Бугарској (80 одсто), Србији и Швајцарској (по 74 одсто), као и у Француској (71 одсто). Ипак, две трећине Европљана (66 одсто) каже да је барем једном искусило симптоме сагоревања. Жене (71 одсто) и млађи од 35 година (75 одсто) су посебно погођени.
Отвореност према овој вештачкој интелигенцији константно расте. Данас, 39 одсто људи већ може да замисли да користи вештачку интелигенцију за медицинске савете уместо одласка код лекара. Приступачност/доступност АИ и обезбеђење брзих одговора главни су разлози његовог коришћењаза чак 57одсто грађана Србије. Међутим, лична интеракција остаје главни покретач поверења када су у питању здравствене теме, чинећи лекаре и фармацеуте кључним за подстицање самосталне бриге о здрављу. На пример, 40 одсто Европљана наводи да су савети које добијају од фармацеута кључан разлог посете апотекама.
Свест о важности здравља је веома јака широм Европе – чак 96 одсто грађана Европе сматра да је здрав начин живота важан за њих. Око 72 одсто Европљана редовно практикује превентивне навике попут вежбања, узимања суплемената и здравог начина исхране. Две трећине грађана сада иде на све или већину превентивних прегледа, што је повећање од пет одсто у односу на 2023. годину.
Ипак, само половина Европљана (51 одсто) сматра да успева да живи здраво. Шпанци оцењују свој начин живота најздравијим (68 одсто), а према подацима Еуростата, такође имају и најдужи животни век на континенту. Један од главних проблема за постизање здравог начина живота је недостатак мотивације, што пријављује 41 одсто испитаника.