Јесенас, после несрећног случаја на Ђердапској магистрали, када је аутомобил повредио риса, брзом и адекватном реакцијом стручних служби Националног парка “Ђердап” у заједничкој акцији са Министарством заштите животне средине, повређени рис, транспортован је у Зоолошки врт у Бору, где му је два и по месеца пружана одговарајућа ветеринарска помоћ.
После успешно завршеног опоравка, рис је био спреман за повратак у природу.
“Овај наш пегави лепотан је започео свој други живот, а ми који се бавимо заштитом животне средине и биодиверзитетом у Србији смо уклопили још једну коцкицу у тај мозаик, који се зове прироса Србије”, изјавио је Владан Бједов из републичког Завод за заштиту природе.
Према његовим речима, само ова јединка представља два одсто популације риса на територији Србије.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине Сара Павков казала је да је то добро.
“Приликом пуштања риса имали смо негде и част да видимо неке од колега који су били прилично емотивни, пустили сузу, што је доказ да људи препознају колико су овакве активности и овакве конкретне акције у заштити природе важне”, додала је Павков.
Ова дивља животиња је маркирана И на основу дозволе Министарства заштите животне средине, носиће ГПС огрлицу, којом ће бити праћено његово кретање наредних годину дана.
"Направили смо један озбиљан посао, спасили смо једну вредну јединку, вратили смо је назад у станиште. То је адутни мужјак. Фебруар је и сви знамо шта мачке раде у фебруару. Надамо се да ће наћи себи партнерку и да ће нам оставити потомство и тиме, не само што смо га вратили него омогућавамо опоравак ове код нас угрожене врсте крупних сисара”, рекао је професор Биолошког факултета у Београду Душко Ћирковић.
Риста како је име овој реткој животињи, пуштен је на планини Шомрда, на надморској висини од 803 метра у атару села Бољетин, тридесетак километара од Доњег Милановца.
Рис је строго заштићена дивља врста у Србији, подручје Националног парка “Ђердап” настањује између 10 И 12 јединки, а у нашој земљи иначе укупно има између 40 и 60 рисева.
