Нацрт закона о азилу - усклађивање са правом ЕУ

"Очекујемо да тај закон буде усвојен врло брзо у скупштинској процедури. Он предвиђа да смо апсолутно све расположиве директиве Европске уније имплементирали у тај нацрт", рекао је Божовић новинарима.
Како је објаснио, конкретне добробити Закона су убрзана и поједностављена процедура на свим граничним прелазима и скраћене рокове који до сада нису постојали 
"Очекујемо ефикаснији систем заштите и показујемо да смо земља која уважава све европске стандарде и принципе на путу ка ЕУ", каже Божовић.
Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић каже да је овај пројекат почео у септембру 2015. године, неколико месеци након што је избегличка криза "увелико уздрмала" Србију и ЕУ, и много људи прошло Балканском рутом.
То је, према његовим речима, омогућило да се у реланом времену, паралелно са мигрантском кризом, исправљају недостаци и налазе најбоља решења.
Најважнији допринос из овог пројекта је, сагласио се он са Божзовићевим речима, усаглашавање са европским законима, односно сет од пет нових закона који уређују област миграције и азила.
Напредак је, истиче Цуцић, направљен и у институциналном смислу, односно, унапређен је рад институција које се баве питањима тражилаца азила и малолетних тражилаца азила без пратње.
Треће, истиче комесар, унапређен је и капацитет рада на терену, како би се постигао највећи могући ниво спремности.
Цуцић напомиње да је пројекат помогао и успоствљању "дневних веза" са Шведском агенцијом за миграције.
"То људима из заната значи да човек који ради у шведском борду може да позове било кога од наших повереника и људи из граничне полиције и одсека за азил и тренутно провери податке о човеку, ситуацији и његовој породици", рекао је Цуцић додајући да је то веома важна ставка како се не би чекало месецима да то прође дипломатским путем.
Пројекат је подржала и Шведска агенција за миграције, а шведски амбасадор Јан Лундин каже да је његова земља Србији "дала савете" о пракси која се спроводи када у земљу долазе азиланти и деца.
"Шведска је пре пар година примала преко 160.000 захтева за азил и то је био велики изазов за нас а сада смо поделили искуства што се таквих ситуација тиче", рекао је Лундин.
Пројекат "Подршка националном систему азила у Републици Србији" финансирала је Европска унија а спровели Комесаријат за избеглице и миграције , Министартсво унутрашњих послова, Шведска агенција за миграције, Служба за интеграцију и натурализацију Холандије и Министарстви унутраснсјих послова Словеније.