Иако већина ових потреса није прелазила јачину од 2 степена по Рихтеру, вести о земљотресима који се нижу у Бору, Новом Пазару, Доњем Милановцу, Свилајнцу неминовно буде зебњу од потенцијалних већих потреса. Откривамо да ли је тако нешто могуће и где се могу очекивати најјача померања тла.
Земљотреси попут оног у Лазаревцу који Србија памти као најјачи дешавају се једном у 100 година, наглашавају стручњаци. Иако звучи утешно, ваља се присетити да се тај велики потрес јачине 6 степени по Рихтеровој скали догодио 1922. године, дакле пре 101 године. Али, како наглашавају сеизмолози, у 21. веку земљотреси те јачине не смеју да причине никакву материјалну штету, односно не смеју да угрозе ни људске животе ни имовину.
Како објашњава сеизмолог и професорка на Рударско-геолошком факултету Ана Младеновић, територија Србије налази се у подручју Балканског полуострва, које је са свих страна ограничено тектонски веома активним зонама.
Главни разлог настанка земљотреса на територији наше земље је регионално значајан тектонски процес, који је представљен сударањем Јадранске микроплоче и Динарида. На граничном делу ове две велике тектонске јединице ствара се велика количина напона, који се преноси и у унутрашњост континента. Због тога су земљотреси у приобалном подручју Хрватске, Црне Горе и Албаније најјачи, објашњава Младеновић.
У централној Србији издвајају се три главна сеизмогена подручја: Копаоник, Краљево – Рудник и Ваљево – Мионица.
Ван овог подручја издваја се и подручје околине Вршца, где су такође забележени јачи земљотреси.
Најјачи земљотреси откад се сеизмолошка активност бележи у Србији:
Свилајнац, 8. април 1893. - 5,8 степени по Рихтеровој скали
Лазаревац, 24. март 1922. - 5,7 степени по Рихтеровој скали
Рудник, 15. мај 1927. - 5,9 степени по Рихтеровој скали
Копаоник. 18. мај 1980. - 5,8 степени по Рихтеровој скали
Маљен, 29.септембар 1998. - 5,7 степени по Рихтеровој скали
Пећ, 11. фебруар 1662. - 5,5 степени по Рихтеровој скали
Јагодина, 4. фебруар 1739. - 5,5 степени по Рихтеровој скали
Врање, 26. фебруар 1755. - 5,1 степени по Рихтеровој скали
Голубац-Нова Молдава, 10. октобар 1879. - 5 степени по Рихтеровој скали
Крупањ, 25. јул 1906. - 4,6 степени по Рихтеровој скали
Витина, 10. август 1921. - 5,4 степени по Рихтеровој скали
Осим тога, у историјском периоду забележени су и јачи земљотреси у подручју Свилајнца. Читаво ово подручје се, статистички гледано, карактерише у просеку дешавањем једног земљотреса магнитуде веће од 5 на око 10 до 15 година.
Ипак, јачина земљотреса око 5 степени по Рихтеру не би смела да причини значајну штету.
Дневник/Блиц
