Укупан број регистрованих смртних исхода због компликација узрокованих малим богињама износи 15. Најмлађа оболела особа је стара 15 дана, а најстарија 71 годину. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (94 посто) невакцинисана је, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих, трећина је била хоспитализована или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистровано је запаљење мозга код две и упала плућа код 577 оболелих особа.
Канцеларија Светске здравствене организације сопштила је да је Србија рекордер у свету по броју преминулих од малих богиња. Како наводи Зузана Јакоб, регионална директорка СЗО за Европу, после деценије у којој је забележен најмањи број оболелих од ове болести која се спречава вакцинацијом, суочили смо се епидемијом која је до сада однела 37 живота, а од морбила је оболело 41.000 Европљана само у првих шест месеци 2018. године. Украјина је најтеже погођена епидемијом, у којој се заразило 23.000 људи, док Србија држи неславни рекорд по броју преминулих од последица ове болести – петнаест.
Епидемија морбила у Новом Саду укинута је, а с њом и све мере које су током јануара уведене у здравственим установама у граду. Од уторка је укинута забрана посета и посебне мере ограничења у болницама и здравственим установама у главном граду покрајине. Епидемија малих богиња Новом Саду проглашена је 4. јануара, а до сада је потврђено 78 оболелих од морбила. Како је Дневнику недавно рекао шпеф Одсека за имунизацију и епидемиолошки надзор над респираторним заразним болестима и координатор за имунизацију Јужнобачког округа у Институту епидемиолог доцент др Миољуб Ристић, да би се укинула епидемија, било је потребно да се ниједан нови случај не јави у року од 36 дана, односно, два маскимална инкубациона периода за морбиле.
У српским енклавама на Косову и Метохији од краја октобра прошле године до 17. августа ове регистровано је 410 оболелих особа. Од почетка новембра 2017. епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (1.721 оболели), града Краљева (255 оболелих), града Ниша (1.235 оболела) и општине Бујановац (153 оболела), а од почетка децембра 2017. и на територији града Смедеревска Паланка (два оболела) и општина Велика Плана (седам оболелих), Бојник (104 оболела) и Бор (осам оболелих). Од почетка јануара 2018. епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (78 оболелих), Лесковца (343 оболела), Смедерева (16 оболелих), општине Сурдулица (210 оболелих), општине Шабац (34 оболела), насељу Меховине на територији општине Владимирци (три оболела) и селу Житни Поток на територији општине Прокупље (девет оболелих). Од почетка фебруара 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Тутин (244 оболела), Ваљево (54 оболела), Прешево (76 оболелих), Власотинце (47 оболелих), Нови Пазар (173 оболела), Владичин Хан (33 оболела) и Пожаревац (једанаест оболелих). Од почетка марта 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији градова Врање (158 оболелих), Зајечар (15 оболелих), Кикинда (десет оболелих), Ужице (15 оболелих) и општине Уб (12 оболелих). Од почетка априла 2018. епидемија малих богиња пријављена је на територији града Прокупља са 21 оболелим. Од почетка маја 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Трговиште (13 оболелих) и Параћин (86 оболели).
У Војводини, породичне епидемије малих богиња пријављене су у Руми (три оболела), Инђији (осам оболелих), а случајеви оболевања од малих богиња регистровани су и у Суботици (четири), Руми (два), Сремској Митровици (четири), Инђији (шест), Старој Пазови (шест), Пећинцима (четири), Врбасу (један), Зрењанину (два), Ковину (један), Панчеву (пет), Сомбору (четири) и Жабљу (један).
Љ. Петровић
