Ови пацијенти су у вишеструком ризику од развоја кардиоваскуларних и бубрежних обољења, што додатно погоршава њихову прогнозу и очекивану дужину живота. Уз то, епидемија коронавируса узроковала је ограничен приступ лекарима и редовним контролама, иако се ради о болесницима који су у највећем ризику од ковид-19 инфекције. Савремен начин лечења, спречавање компликација, нови протоколи лечења, разлике између теорије и праксе у лечењу биће у фокусу највећег онлине конгреса у Србији, посвећеном дијабетесу.
Конгрес је организовало Академски медицински едукативни центар уз стручну подршку Удружења за дијабетес Србије. На конгресу је било више од 300 учесника, многобројни ендокринолози, кардиолози, нефролози, интернисти, доктори опште медицине. - Овај конгрес покушава да превазиђе ту баријеру информацијама коју је донео ковид-19 и да омогући да о свим новинама у лечењу дијабетеса сазнају лекари, а касније и шира јавност.
На овогодишњем конгресу изнећемо све о новим истраживањима, као и смерницама, које управо показују да када имате пацијента са новодијагностикованим дијабетесом типа 2, прво што треба да се установи је да ли има кардиоваскуларну или бубрежну болест и да се према томе одреди терапија. У последњих пет година догодила се права експлозија када су у питају нови медикаменти у лечењу дијабетеса - објашњава ендокринолог, председник Удружења за дијабетес Србије, као и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду професор др Небојша Лалић.
Према његовим речима, посебан значај има група лекова која се првенствено користи код дијабетеса, али се установило да имају и друга својства и да могу послужити у дизајнирању терапије и када су у питању неке друге болести. У највећем фокусу ће бити лекови који штите срце и крвне судове, као и бубреге. То су СГЛТ2 инхибитори, лекови који делују на нивоу заустављања процеса атеросклерозе, а истовремено утичу на стимулацију лучења инсулина и редукцију гојазности.
Да је у лечењу пацијената са дијабетесом неопходно укључити тим разних специјалности како би се пацијент сагледао и лечио у целини, са свим могућим кооморбидитетима, сматра кардиолог у Клиничком центру Ниш професорка др Светлана Апостоловић,.
- Дијабетес је подмукла болест, не боли и дуго не даје симптоме. Са постављањем дијагнозе дијабетеса, можемо констатовати већ поодмакле промене на многим органима. Најчешће су захваћени артеријски крвни судови и бубрег. Нема особе која поред дијабетеса нема и још неки фактор ризика за развој атеросклерозе, повишен крвни притисак, који се јавља код шест од 10 пацијената, гојазност. има девет од њих 10, а готово сви имају повишен ниво масноћа у крви. Докази из великих студија са болесницима који болују од дијабетеса типа 2, ујединили су ендокринолошке и кардиолошке смернице за лечење дијабетеса - истиче др Апостоловић.
Како је нагласила, потребно је да што раније да се укључе доказани протективни хипогликемијски лекови, који смањују ризик за настанак инфаркта миокарда, можданог удара и развоја срчане слабости.
- Оно што је карактеристично не само за нашу земљу, већ и за читав свет јесте да је последње две деценије дијабетесна нефропатија водећи узрок хроничне болести бубрега, а самим тим и водећи узрок настанка петог стадијума хроничне болести бубрега када се болесници морају лечити дијализом или трансплантацијом - напоменуо је нефролог у Клиничко-болничком центру Звездара професор др Радомир Наумовић је на конгресу одржао предавање управо о повезаности дијабетеса типа 2 и бубрежне слабости.
Навео је да јеоко 30 одсто пацијената у нашој земљи на дијализи због последица дијабетеса. Повишена концентрација шећера у крви помоћу неколико механизама доводи до оштећења бубрега, првенствено крвних судова бубрега. То је само почетак, јер уколико се дијабетес не лечи касније долази до оштећења свих осталих структура бубрега, до комплетног пропадања функције и неопходности да се започне лечење дијализом или трансплантацијом.
Нови лекови штите и срце
- Данас постоје лекови за лечење дијабетеса, чија активна супстанца поред ефикасне контроле нивоа шећера у крви, штити срце, мозак и бубреге пацијената. Ови лекови делују потпуно независно од инсулина те је ризик за хипогликемију минималан, а самим тим се смањује кардиоваскуларни ризик који носи хипогликемија. Доказано је да ови лекови снижавају ниво хипертензије, смањују телесну тежину на рачун губитка и висцеларних масти, додатно смањују ризик за настанак срчане и бубрежне слабости, редукујући на овај начин и стопу умирања због кардиоваскуларних компликација за 25 одсто - истакла је др Апостоловић.
- Модерна терапија која је направљена да смањи шећер у крви, временом је показала фантастичне резултате и када је у питању функција бубрега. Наиме, ови лекови су показали да имају ефекте и код болесника који имају нормалну функцију бубрега, односно да значајно одлажу настанак симптома и знакове хроничне болести бурбега. С друге стране, код болесника који већ имају бубрежно оштећење ови лекови значајно успоравају прогресију хроничне болести бубрега. Уз овакву терапију значајно се одлаже почетак дијализе. То представља не само велику корист за болеснике већ и државу, јер одлагање дијализе представља огромну уштеду за здравствени систем сваке земље - напоменуо је др Наумовић.
Љ. Петровић
