Уз то, епидемија коронавируса узроковала је ограничен приступ лекарима и редовним контролама, иако се ради о болесницима који су у највећем ризику од ковид-19 инфекције.
Савремен начин лечења, спречавање компликација, нови протоколи лечења, разлике између теорије и праксе у лечењу биће у фокусу највећег онлине конгреса у Србији, посвећеном дијабетесу, који се одржава 14. и 15. октобра, саопштило је Удружење за дијабетес Србије.
Конгрес организује Академски медицински едукативни центар уз стручну подршку Удружења за дијабетес Србије. На конгресу учествује више од 300 учесника, многобројни ендокринолози, кардиолози, нефролози, интернисти, доктори опште медицине.
Конгрес покушава да превазиђе баријеру у информацијама коју је донео ковид-19 и да омогући да о свим новинама у лечењу дијабетеса сазнају лекари, а касније и шира јавност. Говориће се о новим истраживањима, као и смерницама, које показују да када имате пацијента са новодијагностикованим дијабетесом типа 2, прво што треба да се установи је да ли има кардиоваскуларну или бубрежну болест и да се према томе одреди терапија, каже проф. др Небојша Лалић, ендокринолог, председник Удружења за дијабетес Србије, а наводи се у саопштењу.
Подсећа да се у последњих пет година догодила права експлозија када су у питају нови медикаменти у лечењу дијабетеса, а да посебан значај има група лекова која се првенствено користи код дијабетеса, али се установило да имају и друга својства и да могу послужити у дизајнирању терапије и када су у питању неке друге болести.
У највећем фокусу ће бити лекови који штите срце и крвне судове, као и бубреге. То су СГЛТ2 инхибитори, лекови који делују на нивоу заустављања процеса атеросклерозе, а истовремено утичу на стимулацију лучења инсулина и редукцију гојазности, објашњава Лалић.
Проф. др Светлана Апостоловић, кардиолог у Клиничком центру Ниш и једна од учесника на конгресу наводи да је у лечењу пацијената са дијабетесом неопходно укључити тим разних специјалности како би се пацијент сагледао и лечио у целини, са свим могућим кооморбидитетима.
Напомиње да је потребно што раније укључимо доказане протективне хипогликемијске лекове, који смањују ризик за настанак инфаркта миокарда, можданог удара и развоја срчане слабости.
Данас постоје лекови за лечење дијабетеса, чија активна супстанца поред ефикасне контроле нивоа шећера у крви, штити срце, мозак и бубреге пацијената. Ови лекови делују потпуно независно од инсулина те је ризик за хипогликемију минималан, а самим тим се смањује кардиоваскуларни ризик који носи хипогликемија, објашњава Апостоловић.
Проф. др Радомир Наумовић, нефролог у Клиничко-болничком центру Звездара наводи да је последње две деценије дијабетесна нефропатија водећи узрок хроничне болести бубрега, а самим тим и водећи узрок настанка петог стадијума хроничне болести бубрега када се болесници морају лечити дијализом или трансплантацијом.
Око 30 одсто пацијената у нашој земљи је на дијализи због последица дијабетеса. Повишена концентрација шећера у крви помоћу неколико механизама доводи до оштећења бубрега, првенствено крвних судова бубрега. То је само почетак, јер уколико се дијабетес не лечи касније долази до оштећења свих осталих структура бубрега, напомиње проф. др Наумовић, а наводи се у саопштењу.
