Ова публикација, недавно објављена у издању Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, садржи седам поглавља групе аутора – професора ове високе школе.
О „Концепту интергралног одрживог развоја“ и „Интегралном одрживом развоју из перспективе вапитача“ пише Светлана Радовић, о „Образовању за одрживи развој на предшколском узрасту“ и „Реалоизовању актовности по вртићима у оквиру пројекта одрживи развој у предшколском програму“ пише Отилиа Велишек Брашко, о „Мотивацији за учење о одрживом развоју као делу процеса социјалазиције“ и о „Интегралном одрживом развоју – переспектива родитеља“, свој прилог даје Лада Маринковић, док о „Драмској уметности као начину учења о интергралном одрживом развоју у предшколском узрасту“ пишу Ивана Игњатов Поповић и Јованка Улић.
Радови у књизи, као се наводи у закључним напоменама, су настали као резултат истраживања могућности увођења интегралног одрживог развоја у предшколски програм учења. Циљ, истраживања је унапређење васпино-образовне праксе у овој области, однооно оснаживање васпитача у креирњу образовних активности и интегралног одрживог тразвоја, али и сензибилизација и едукација студента за питања интегралног одрживог развоја.
Сви аспекти узети у обзир у овој књизи полазе од тога да одрживи развој представља комплексни појам чији конститутивне лементе чине еколошка. социјална, еконосмка и културна димензија. У најакраћем, еколошка димензија обухвата заштиту животне средине; економска се односи на развој који не црпе екосистемске усулге, повећава економски потенцијал и самоодрживост локалних заједница; социјалана диманзија се заснива на друштвеној правди и једнаксоти, одоносно избегавању сваке врсте сегрегацје, док културна димензија представља очување културне особености заједнице уз прихватање резличитости и креативности.
У најкраћем, а по у овој књизи цитираном Стивене Вилеру, одрживи развој се одређује као „развој који унапређује дугорчно друштвено и еколошко здравље градова и насеља“.
О елемнтима тога како да будемо срећнији људи у срећнијој и што биље ораганизованој а што мање, у сваком погледу штетној заједници, одавно је утврђено, учи се од малих ногу
В. Црњански
