Ти бродови угрожавају међународни пловни пут у том делу Дунава, због чега Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре планира да се до краја 2023. извуку из воде 23 брода која у највећој мери угрожавају саобраћај.
Буџетом за 2020. годину издвојено је 180 милиона динара, које је обезбедила Европска инвестициона банка, а тај новац ће, према речима помоћника министра за водни саобраћај, Вељка Ковачевића, бити употребљен за финансирање подводног снимања и израде техничког извештаја о присуству неексплодираних убојних средстава на бродовима.
Ковачевић наводи да је у току тендер за избор специјализованих рониоца и истиче да је у свету мали број таквих рониоца који знају да у рекама утврде присуство неексплодираних средстава.
На основу извештаја рониоца, Министарство ће затим, каже Ковачевић, објавити тендер за избор извођача радова који ће уклонити бродове из Дунава.
"По нашој планираној динамици радова, очекујемо да ћемо до средине 2021. имати извођача радова који ће кренути са извлачењем бродова. Очекујемо да ће ти радови трајати најмање две до две и по године", рекао је Ковачевић.
Иако се процењује да у том делу на дну Дунава има око 200 немачких бродова, пројекат предвиђа извлачење само 23 пловила која највише угрожавају проток бродова и чамаца.
Одлука о томе да ли ће бродови, након што су више од 70 година провели на дну Дунава, бити изложени као експонат или враћени Немачкој, Ковачевић одговара да су у договору са Владом Немачке та пловила остављена нама на располагање, а да ћемо бити дужни да дипломатским путем вратимо поједине артефакте, уколико буду пронађени.
Међутим, поставља се питање хоће ли нешто од тих бродова и остати, јер, како наводи Ковачевић, постоји могућност да ће једна од техника извлачења бити да се бродови подводно секу и део по део извлаче из воде.
"Јасно је да ако се на тај начин бродови буду извлачили, од њих неће остати ништа", каже Ковачевић.
Пројекат извлачења потопљене немачке флотиле јако је значајан јер је у том делу Дунава, низводно до луке "Прахово", пловни пут сужен на 180 метара, а присуство та 23 пловила сужава пута на свега 100 метара.
Због тога, немачки бродови угрожавају пловни пут на том делу Дунава, нарочито када је водостај реке низак.
Укупна вредност пројекта извлачења бродова је 23 милиона евра, а финансира га Европска инвестициона банка.
Историја бележи да су нацисти бежећи пред Црвеном армијом 1944. године у операцији "Дунавски вилењак", по наређењу генерала Валтера фон Штетнера, потопили целу Црноморску флотилу са око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте дуж Ђердапске клисуре.
