Због обимног и дуготрајног посла заједно са управом Епархије и конзерваторским одјелом Министарства културе Републике Хрватске у Пожеги, договорена је фазна реализација у спровођењу радова на заштити ове вредне збирке.
Значајан и неопходан, овај пројекат се спроводи у циљу очувања сакралне баштине Срба у Западној Славонији, која је од непроцењиве вредности за целокупну српску уметност. На овом простору, насељеном високим процентом српског православног становништва у распону од готово пет векова, створен је вредан градитељски и уметнички корпус. Стална насеља српског становништва у данашњој се Славонији формирају четрдесетих и педесетих година 16. века; добар део Срба се досељава око 1700. са Великом сеобом, а још један талас колонизације десио се између два светска рата.
Нажалост, током Другог светског рата неповратно је уништен значајан део црквеног градитељског и уметничког наслеђа Срба у Славонији. Потом ће и током ратних разарања 1991-95. године страдати велики број православних цркава и капела из већих и мањих насеља на овом подручју, а Епископски двор у Пакрацу је спаљен и готово потпуно уништен. Један део покретности из ових сакралних грађевина је евакуисан и пренет на чување у манастир Ораховица, док је мањи број склоњен у Србију.
Током претходних година су створени прихватљиви услови за враћање спашених покретности Српске православне цркве на подручја с којих потичу, у овом случају Западне Славоније. Тако је, рецимо, 2018. године преко мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добра, у Пакрац из ризнице патријаршијског двора у Сремским Карловцима враћено 108 предмета, махом пореклом из храмова у Лисичинама и Великих Бастаја и неколико зографских икона непознатог порекла. Уз то, Епархији пакрачко-славонској је из више различитих извора враћено - и још увек се враћа - више десетина покретности од изузетног уметничког, духовног и историјског значаја. Део се чува у депоу при двору у Пакрацу, а мањи део је смештен у манастиру Ораховица.
- Услови за заштиту и очување ове вредне збирке у целини гледано је добро, али стање самог црквено -уметничког блага је изузетно лоше и захтева неодложан конзерваторски третман – открива нам Катарина Добрић, историчарка уметности из Покрајинског завода за заштиту споменика културе. – Међутим, да би се започело са конзервацијом и рестаурацијом тог материјала, а потом и рад на његовој презентацији у обновљеном крилу Епископског двора као музејске ризнице, неопходна је израда пројекта конзерваторско-рестураторских радова на иконама и иконостасима из депоа у Пакрацу и манастиру Ораховица.
Припреме за реализацију овог подухвата започеле су прошлог марта доласком конзерватора Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Пакрац, када је примарни задатак био сагледавање услова у којима се предмети чувају и стања у којем се налазе. Иако су у депоима похра- њени и богослужбени предмети од метала и текстила, рад конзерватора Покрајинског завода за заштиту споменика културе је базиран и креће се у оквирима конзервације и рестаурације бојеног слоја икона на дрвету, платну и металу, дрвених носилаца бојеног слоја и дуборезних рамова, позлате, делова иконостаса и црквеног мобилијара, односно тронова и певница.
- Прва фаза пројекта конзервације и рестаурације збирке икона и иконостаса Епархије пакрачко-славонске Српске православне цркве је током 2023. и почетком 2024. године обухватила преглед, попис, детаљна фото и специјална снимања: UVR, UVF, ICR, IRFC... те истраживања историјата и опис стања са предлогом општег конзерваторског третмана – наводи Катарина Добрић. – Сваки предмет који се чува у епархијским депоима као део новоформиране збирке Епархије пакрачко-славонске је обрађен. До сада их је инвентарисано 380, са подацима на инвентарном картону и додељеним инвентарним бројем.
Међу осталим, у том попису се нашла и дела изузетних вредности као што су иконе са првог иконостаса цркве манастира Ораховица мајстора Саве Крабулевића са краја 17. века и другог иконостаса Павла Симића из 1869, те дела које је сликао Василије Романовић за Благовештенску капелу. Сачуване су и иконе са старог иконостаса из манастира Света Ана (њих укупно 11) из средине 18. века непознатог аутора, као и радови Арсенија Теодоровића из 1800, првобитно намењени Саборном храму Св. Тројице у Пакрацу, а касније пребачени у цркву Св. Илије у центру Пакраца која је срушена.
Из срушеног храма Успења Богородице у месту Сирач, који је био прво боравиште пресељеног пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића, у епархијском депоу се чува, али је у јако лошем стању, неколико врхунских дела Трифона молера, насталих око 1779, те цео иконостас из места Ораховице уметника Јована Четиревића Грабована из 1744/5, оставрење изузетних уметничких вредности. И много тога другог чека на конзервацију, као што су зографске иконе из Вировитице, манастира Пакра и Ораховица, као и иконе из храмова у западној Славонији, од којих неке спадају у ред најзначајнијих и најлепших примера свога времена.
- На основу спроведених истраживања и извршеног увида у стање, а у складу са урађеном валоризацијом, као и проценом степена угрожености сваког појединачног дела, стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе су дали предлог мера заштите за неколико највредних и најугроженијих икона које треба да буду прве које захтевају хитан конзерваторско-рестаураторски третман. И он би требало да почне што пре, а најбоље већ у 2024. години – закључује Катарина Добрић, поред које су у тиму Завода били и конзерватор за дрво Јован Ћеранић, сликарка Драгана Трбојевић, сликар Владимир Петровић, који је био задужен за фото и специјална снимања, те фотографкиња Марија Ердељи.
Мирослав Стајић
