Митрополити су уручили 46. патријарху и 57. поглавару Српске православне цркве симболе патријарха - панагију, односно икону коју епископ носи на прсима, а на којој је представљена Богородица са малим Христом на рукама, док је на другој страни Исус Христос или Света Тројица у виду три анђела, затим жезал - штап и свечану одежду - зелену мандију.
Увођење у трон пратили су повици присутних „аксиос“ (достојан), а овим чином, по вековној традицији СПЦ, заокружен је процес Порфиријевог преузимања дужности српског првојерарха.
Патријарх Порфирије наследио је на трону Светог Саве, првог архиепископа СПЦ, патријарха Иринеја који је преминуо 20. новембра 2020. године.
Изабран је за патријарха на Сабору Српске православне цркве одржаног 18. фебруара 2021, а дан касније уведен је у најсветији трон архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског у Саборној цркви у Београду чему је присуствовао председник Србије Александар Вучић и други високи званичници Србије и из региона, као и представници других верских заједница.
Срби и Албанци да заједно граде мир на КиМ
Патријарх српски Порфирије позвао је данас, у беседи после устоличења у Пећкој патријаршији, Србе и Албанце и све који живе на Косову и Метохији да чувају једни друге и да заједно граде мир.
Мир који долази као дар Божији сигуран је и једини непоколебљив, то је унутрашњи мир у нама самима, али и спољашни са свима око нас. Због тог мира и служимо свету литургију јер то је оно што Господ од нас очекује, али и његова Мати коју данас прослављамо, поручио је патријарх.
Истиче да то од нас очекују и наши преци и претходници и додаје да је пећки трон најближи престо Богу који је наш народ саградио.
Зато је Пећка патријаршија наша најсигурнија кућа, а и ако смо и далеко од ње, не смемо је заборавити јер одавде долази благослов Божији, Светог Саве, а тај благослов чува све наше светиње на КиМ, чува Цркву и српски православни народ да опстане у свом дому јер је Косово и Метохија дом српског православног народа. Овде смо се родили за Христа, овде на КиМ смо видели светлост истиниту, стекли веру истиниту Тројици нераздељивој, казао је Порфирије.
Патријарх истиче да пећки трон најбоље чувају монахиње у том манастиру, али и други монаси у јужној покрајини и наглашава да српски православни народ који живи на КиМ је тај који уздиже пећки трон највише што се може узнети.
Наша међусобна подршка и наше заједничке молитве део су наше нераскидиве заједнице која је изнад сваке идеологије, изнад сваке политике и зато браћо и сестре, сабрани овде у Пећкој патријаршији најбоље што можемо је да се молимо Пресветој Богородици да нас заступа код Господа да нам он подари мир и разумевање, мир у нашим срцима, мир у породицама, у друштвима, у народу, међу суседима, наш мир заједно са њима и мир изнад свега, казао је патријарх.
Порфирије је након устоличења благословио све који зазивају Господње име и истакао да је најважнији разлог који је све сабрао данас у Пећкој патријаршији прослава покрова Пресвете Богородице, што није прослава само једног догађаја из њеног живота, већ догађаја из нашег живота, али и знак сведочанства старања Богоматере.
Како каже, прослављање празника, нас православне Србе, као и друге хришћане изнова радује јер изнова схватамо и подсећамо да смо народ Божији, да њему припадамо, да његов благослов спасења прихватамо, да имамо дом, цркву нашу, али и да припадамо својим породицама, народу, и друштву, али и заједници свих народа света.
То је главни разлог због којега смо дошли, због којега је и српски патријарх данас овде, то је разлог који нам даје могућност да се заједно сви молимо за све људе, за заједницу љубави, за мир и добро које Христос дарује и жели да га сви имамо, а и Пресвета Богородица носи тај мир, све вас сабране, али и све који су у духу са нама позивам да се молимо за све људе, за сву браћу и сестре, за све сународнике, али и за све оне са којима живимо на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце, казао је.
Позвао је све да заједно граде мир као што су, како каже, градиле српске породице са албанским које су и у добра и у лоша времена чувале Пећку патријаршију и Дечане.
Указује на то да су управо ти Албанци, без обзира на то што су муслимани или, како каже, баш због тога што су муслимани - верујући људи, знали за моћ молитве.
Знали су да тамо где се она узноси присутан је Бог, знали су да се у православним светињама моли и за њих и за њихову децу и да Бог не гледа на то ко је ко, да су сви Божија деца, додаје.
Нагласио је то јер, како каже, жели да сви знају став СПЦ и патријарха српског како нико не би накнадно приписивао српској цркви нешто друго, да не би учитавао другачији програм српског патријарха од програма који је различит од јеванђеља Христовог.
Многи говорећи о миру данас читавом свету неретко желе немир, шта више намећу га и када се повећава опасност од најпогубнијег свеопштег рата, програм СПЦ и патријарха је мир и прво помирење и праштање и мир са онима који су нам најближи, мир као једина могућност опстанка наше и њихове деце. Свима на Балкану треба да буде јасно да су наша деца најважнија нама који живимо овде и да шансу да им остваримо да живе у миру можемо најпре ми, поручио је Порфирије.
Патријарх Порфирије је на Косово и Метохију стигао у петак када је прво посетио Призрен, а у касним вечерњим сатима стигао је у Пећку патријаршију - традиционално седиште у којој су вековима устоличавани српски патријарси, а уједно и назив за Српску патријаршију, односно Српску православну цркву и то у периоду од 1346. до 1766. године када је као помесна црква имала степен патријаршије и својство аутокефалности.
Седиште Пећке патријаршије је било у Пећком манастиру, а основни наслов поглавара био је архиеписоп пећки и патријарх српски.
Историја Пећке патријаршије дели се на три периода и то тако да први обухвата период од 1346. до 1463. године, затим од 1463. до 1557. и од 1557. до 1766.
Аутокефалну Српску архиепископију 1219. године установио је Свети Сава, а та средњевековна Српска архиепископија назива се Жичком, односно Пећком или Жичко-пећком архиепископијом и обухватала је све епископије на подручју Српске краљевине.
У време стварања Српског царства уздигнута је 1346. године на степен патријаршије, а на сабору који је одржан у Скопљу, српски архиепископ Јоаникије II је проглашен за првог српског патријарха, са престолом у Пећком манастиру.
Крајем 14. века и током 15. века, све епископије потпале су под новоуспостављену турску власт, а период борбе за опстанак Пећке патријаршије започео је након смрти српског патријарха Арсенија II, 1463. године.
Борба за обнову Пећке патријаршије успешно је окончана 1557. године и то избором српског патријарха Макарија, рођака Мехмед-паше Соколовића.
Два века након тога, чести устанци и сеобе Срба из Османског царства ослабиле су српску цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије коју су 1766. године успели да укину фанариоти заједно са турским властима.
Пећка патријаршија је поново успостављена 1920. године, а први патријарх који је у Пећком манастиру устоличен, након обнављања патријаршије, је патријарх Димитрије и то 24. августа 1924. године.
Касније су у Пећкој патријаршији устоличени и његови наследници на трону Светог Саве - патријарх Варнава 6. јула 1930, патријарх Гаврило почетком августа 1938, патријарх Герман 29. маја 1960, патријарх Павле у јулу 1994. године и патријарх Иринеј у октобру 2010.
