Док невладин сектор и грађани осуђују сечу дрвећа у Националном парку, у том јавном предузећу кажу да све што раде у националном парку је у складу са планским програмом, годишњим, десетогодишњим.
„Приликом израде планова, осим шумарских закона, ту је уграђен и просторни план Фрушке горе, услови Завода за заштиту природе, закон о националним парковима, сви они морају да буду усаглашени приликом израде планова, а наш задатак је да их се придржавамо“, каже Константин Плужаревић, из Националног парка „Фрушка гора“.
Драган Гмизић, који се годинама бави овом темом и један од учесника округлог стола сматра да се управа НП „Фрушка гора“ превише баве шумарством као привредном граном, а много мање заштитом животне средине, као примарном обавезом и разлогом због чега је национални парк и формиран.
Он додаје да то није од јуче и да су национални парк формирали шумари, а да је мало оних који се баве заштитом, биолога, а то, каже, није у складу са законским обавезама које је национални парк преузео када је основан.
Став председника Зелене странке Горана Чабрадија је да држава треба да промени свој однос према националним парковима, односно према 400 заштићених природних добара, који сви заједно годишње имају буџет од око 250 милиона динара.
То делује пуно, а заправо је мало, каже он , а као пример наводи Мађарску где један њихов национални парк, како тврди, годишње има толико средстава колико наших 400.
НП „Фрушка гора“ годишње из републичког буџета добија свега 12 милиона динара, речено је на округлом столу.
„Са тим новцем можемо да функционишемо 12 дана. Највише се финансирамо од накнада које наплаћујемо, од чега је приход око 30 одсто, али новим Законом о накнадама, који је ове године ступио на снагу, очекујемо да ћемо успети да наплатимо око 100 милиона динара“, рекао је Плужаревић.
