Како би се усагласиле дефиниције болничких инфекција у земљама Европске уније, Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” окупио је стручњаке из више здравствених установа које се баве болничким инфекцијама као што су Љиљана Марковић-Денић, Весна Шуљагић, Биљана Мијовић, Горана Драговац и Зорана Ђорђевић, које су припремиле нови, унапређени приручник, према дефиницијама Европског центра за превенцију и контролу болести. Осим детаљних упутстава о начинима уочавања, утврђивања и пријављивања сваког типа болничке инфекције, приручник је настао и због учествовања у Четвртој националној студији преваленције болничких инфекција која се истовремено изводи у земљама Европске уније.
„Да би се резултати истраживања о начинима борбе против болничких инфекција у Србији могли поредити с резултатима других европских земаља, поред јединственог метода студије потребна је и примена истих дефиниција болничких инфекција“, кажу у приручнику њене ауторке.
Овај приручник је превод дефиниција болничких инфекција Европског центра за превенцију и контролу болести, а у свим случајевима када се дефиниције нису разликовале, текст је преузет из претходног издања Приручника.
Болничка инфекција, односно инфекција повезана са здравственом заштитом, јесте она која је настала код пацијената и особља у болници или током пружања здравствене заштите у некој другој здравственој или социјалној установи.
„Болничке инфекције јављају се у свим болницама света. Према локализацији, најзначајније су инфекције уринарног тракта са око 40 одсто укупних болничких инфекција. Студија Светске здравствене организације (СЗО) изведена у 55 болница у 14 земаља репрезентативних за четири региона света показала је да око 8,7 одсто хоспитализованих болесника добије болничку инфекцију. Преваленција болничких инфекција различита је у различитим срединама и у различитом временском периоду. У првој студији преваленције у Србији изведеној 1999. године у 21 општој и шест универзитетских болница преваленција болничких инфкција износила је 7,5 одсто“, каже Весна Шуљагић с Института за епидемиологију Војно медицинске академије у Београду.
Болничке инфекције у Војводини насталије су у јединицама интензивног лечења и крећу од 5 до 25 инфекција на стотину примљених пацијената, у зависности од тога да ли се ради о окружним или болницама терцијарног нивоа, што је слично ситуацији у другим земљама. Највише случајева болничких инфекција било је у Јединици интензивне хируршке неге Клиничког центра Војводине и то 27,1 на стотину примљених пацијената, а потом у Интензивној јединици Ургентног центра исте установе где је на сто пацијената њих 16,4 имало болничку инфекцију.
И поред бројних препорука о спровођењу надзора над болничким инфекцијама у нашој земљи још увек није успостављен њихов организовани национални систем надзора. У појединим болницама надзор се спроводи тако што је у рад укључена сестра задужена за БИ одређене болнице и епидемиолог окружног завода за заштиту здравља. Само Клинички центар Србије има организовану Службу за превенцију и контролу БИ са 3 болничка епидемиолога и 13 медицинских техничара на 3 300 постеља, што одговара стандардима земаља развијеног запада.
Надзор над болничким инфекцијама је законска обавеза и учесници у надзору су све здравствене установе, казала је раније за “Дневник” епидемиолог Института за јавно здравље Војводине, члан Републичке стручне комисије за болничке инфекције и једна од ауторки Приручника професорка др Горана Драговац.
„Праћење инфекција је рутинско и континуирано на свим одељењима, а активно и циљано у одељењима високог ризика као што су одељења интензивног лечења. Ту су пацијенти у тешким стањима, подвргнути инвазивним процедурама, које представљају ризик за ове инфекције. Тамо где је велика опасност од инфекција повезаних са медицинским интервенцијама, ту су стално присутни тимови за превенцију болничких инфекција“, објаснила је тада др Драговац и додала да постоје три важна чиниоца за настанак болничких инфекција.
То су пацијенти као резервоари инфекција и као пријемчиве особе за инфекцију где су најосетљивији стари и новорођенчад, затим то је болница са својим архитектонским уређењем простора, бројем особља, бројем постеља и врстом терапијског третмана који се у установи пружа где су најризичније инвазивне методе лечења. Трећи чинилац су инфективни агенси који се налазе у болничкој средини много чешће него у некој другој средини без болесника и који су посебан проблем због резистенције на већину доступних антибиотика. Превенција инфекција треба да крене паралелно од свих чинилаца и фактора ризика.
„Најчешће инфекције које се региструју у болници су инфекције крви повезане са васкуларним катетерима, уринарног тракта повезане са уринарним катетером и последњих година дијареје узроковане бактеријом клостридијум дифициле. Ова бактерија се не шири у јединицама интензивне неге, већ на одељењима где су покретни пацијенти и зато је важно да се обрати пажња на хигијену руку, како особља тако и пацијената нарочито пре јела“, каже др Драговац.
Израда публикације “Болничке инфекције” – дефиниције подржана је из средстава “Другог пројекта развоја здравства Србије” Министарства здравља, који се финансира из кредита Светске банке.
Љ. Петровић
