Владета Јеротић био је истакнути српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и члан САНУ.
Рођен је 2. августа 1924. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију.
Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, а затим је специјализовао неуропсихијатрију и психотерапију.
Радио је више деценија као шеф Психотерапеутског одељења београдске болнице "Др Драгиша Мишовић".
Од 1985. до пензионисања, као професор по позиву, предавао је на Православном богословском факултету у Београду.
Јеротић је оставио велики број публикација из области психоанализе, психотерапије, религије и филозофије.
Дописни члан Одељења језика и књижевности САНУ постао је 27. октобра 1994, а редовни 26. октобра 2000.
Био је и члан Удружења књижевника Србије, Српског лекарског друштва (психотерапеутска секција), Психотерапеутског друштва Југославије, Јунговог удружења у Београду.
Међу признањима и наградама које је добио су Захвалница Матице српске, Повеља болнице "Др Драгиша Мишовић", награда "Ђорђе Јовановић", Повеља Српског лекарског друштва, награда "Лаза Костић", Орден Светог Саве првог степена.
