Након што је захваљујући донацијама завршена обнова споља, на ред је дошла и „унутрашњост“. Рестаурација и конзервација једног од највећих иконостаса у српским црквама у Мађарској поверена је стручњацима Покрајинског завода за заштиту споменика култре, који, како каже директор те институције Зоран Вапа, води бригу о српским споменицима културе на српском културном простору - од Хиландра преко Темишварске епархије и Будимске, до епархија у Хрватској. У првом кварталу ове године у Будимској епархији завршили су радове на престоној зони ико-
ностаса цркве Светог Георгија у Будимпешти, а тренутно су у току у Преображењској цркви.
„Планирамо до 2019. година да комплетно завршимо иконостас“, каже Зоран Вапа.
„Ове године ће бити готове престона и прва зона изузев царских двери које су биле изузетно оштећене, тако да је сада урађена само консолидација дрвеног носача, скидање свих премаза, а догодине се ради позлата и конзерваторско-рестаураторски радови на самим иконама. Осим тога за ову годину педвиђено је да се започне обнова и друге зоне, док се следеће наставља на делу друге и трећа зона. Богородичин трон и певнице такође планирамо до 2019. да завршимо.“
Заједнички труд државе и цркве
Радове у Преображењској цркви финансира Покрајинска влада кроз редовну делатност Завода, а учествује и Будимска епархија. У склопу дугорочног пројекта очувања наше кулурене баштине изван граница, на српском културном простору држава и црква је ће заједно учествовати и у уређењу библиотеке у Текелијануму, чиме се наставља обнова тог вредног здања и институције коју је српском народу оставио велики добротвор Сава Поповић Текелија.
Иконостас ове, једне од седам цркава које су Срби дошавши у ово место с патријархом Арсенијем Чарнојевићем, саградили, настао је у последњој години градње храма, од 1745. до 1746. Каже се да је то највиши и најразуђенији српски иконостас из половине 18. века, за који је сликарски део посла обавио непознати иконописац из Украјине.
Када сви радови у унутрашњости Преображењске цркве буду завршени, она ће бити својврсна музејска збирка, јер ће у њу бити пренет део иконостаса Саборне цркве из Будимпеште, која је 1951. година на рођендан Стаљина срушена. Осим у Преображењској цркви, остаци олтарске преграде чуваће се у оквиру сталне поставке у Музеју Срске православне цркве у сентандрејској Препарандији.
„Уређење унутрашњости Преображењске цркве у Сентандреји важно је и због тога што ће после завршетка конзервације иконостаса Арсе Теодоровића из порушене Саборне цркве у Табану, некадашњем српском кварту у Будиму, који радимо заједно са колегама из Галерије Матице срске, један његов део бити унутар Преображењског храма“, напомиње Вапа.
„Тиме ће се пружити прилика посетиоцима овог храма да виде и ту српску оставштину. Пошто ове године треба да се ради и обнова фасаде Саборне цркве, све четири цркве - Саборна, Пожаревчка, Преображењска и Благовештенска у Сентандреји, биће доступне посетиоцима. Сада су отворене само Саборна и Благовештенска, Пожаревачка се с времена на време отвара као и Преобрежењска. Биће то својеврсни депанданси централног музеја СПЦ.“
У претходних неколико година Покрајински завод за заштиту споменика културе обновио је иконостас у Пожаревачкој цркви. Када је реч о цркви Светог Георгија у Будимпешти, која је најпосећенији српски храм у Мађарској, ту послови практично још нису готови, јер се планира обнова порушеног објекта у порти који ће бити у функцији депанданса музеја из Сентандреје.
По Вапиним речима, тиме се стварају услови да се и у Будиму поред оног у Сентандреји, формира језгро које ће презентовати део културног блага Срба с тих простора, осим оног које сама црква Светог Георгија поседује. То показује тенденцију да се осим саме заштите иконостаса и културно-уметничког блага тежи као крајњем циљу – његовој презентацији.
Иконостас Арсе Теодоровића који је тренутно на рестаурацији и конзервацији у Галерији матице српске требало би најесен да буде и изложен у тој установи, а у току су преговори, за које Вапа каже да иду у добром правцу, да после новосадске, иконостас види и мађарска публика у Историсјком музеју у Будимпшети. После тога ће бити враћен у будућу музејску поставку, а део у Преображењску цркву.
Зорица Милосављевић
