Аутори књиге су: Александар Раич, Сузана Кујунyић Остојић и Звонко Стантић, а њихово заједничко полазиште је чињеница да су Буњевци аутохтони национални етницитет, односно народ, који је настајао упоредо са оснивањем три нације и држава Срба, Хрвата и Мађара.
- Изузетно вредан Национални савет буњевачке националне мањине у Србији покушава да што више научно валоризује своју прошлост и идентитет Буњеваца у различитим аспектима – истакао је директор Музеја Војводине др Драго Његован. – Буњевци су имали једну историјску несрећу да у некадашњој Југославији буду забрањени као народ, што је 90-их превазиђено, али не до краја. Једино у Србији имају отворен пут за свој развој. Сматрам да држава и њене институције могу више да допринесу афирмацији Буњеваца и ми, као Музеј Војводине, свакако у томе учествујемо и учествоваћемо и даље.
У радовима се са научног аспекта посматра национални идентитет буњевачке заједнице, као и друштвени фактори који утичу на ову мањину.
- У књизи сам се бавила идентитетом Буњеваца, на који начин ми видимо себе, на који начин нас види хрватска, а на који начин српска заједница – наводи ауторка књиге и председница Националног савета буњевачке националне мањине др Сузана Кујунyић Остојић. – Идентитет, књижевност, савременост, култура јесу теме којима сам се бавила и сматрам да је то проучавање указало на занимљиве смерове даљих истраживања. О онима који су свесни свог идентитета нема се много шта диванит’. Често ме људи питају шта су Буњевци. Они су то, као што Срби јесу Срби. За Буњевце је у сваком случају велики успех то што су се до 21. века успели очувати, успех је што постојимо и боримо се за своју посебност и своја права.
Задатак књиге је да одговори на тезу да Буњевци имају будућност, односно шансу за опстанак и развој. То је становиште од којег полази аутор и уредник књиге проф. др Александар Раич.
- Истраживање показује веома тешку историју Буњеваца, који су у неколико момената губили друштвену подршку, нарочито 1945. године – потврђује проф. др Раич. – Подржавајући Србију, као своју матицу, постоји могућност да Буњевци пронађу ослонац, међутим, постоји једна специфичност: Буњевци су католици, а карактеристика балканских нација је изузетно наглашен религијски моменат. Потребно је пронаћи решење како да модернизују своју етничку културу и, ако Буњевци успеју да се европеизују, имамо шансу.
Књига је збир различитих приступа различитој тематици.
- Пре свега, изучавао сам породице које су дале велики значај војној историји Хабзбуршке монархије и наших крајева – објаснио је политиколог и један од аутора Звонко Стантић. – С обзиром на то да је недавно
прослављена стогодишњица Присаједињења, покушао сам, да кроз тему буњевачких породичних задруга, покажем да су Буњевци имали огромне поседе земљишта. На Париској конференцији се потврдило да смо ми власници те земље, као и докле се Србија простирала.
Б. Павковић
Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник” уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице
