Како је у завршном извештају оценио, томе је у значајној мери допринело материјално и нематеријално наслеђе које су створиле претходне генерације, али и кохезија која је све време постојала унутар академске заједнице.
Универзитет у Новом Саду и његове институције су у протекле три године први пут уврштени међу хиљаду најбољих у свету, на пет глобалних ранг листа, каже др Николић.
Према његовим речима, то је била само потврда квалитета науке и високог образовања који је деценијама градила наша академска заједница.
Универзитет у Новом Саду је почео да добија водеће улоге у националним оквирима, у региону, у Европи и на глобалном плану. Он је препознат и признат у свету. У јулу смо први пут сврстани међу 1.000 најбољих универзитета у свету на глобалној Шангајској листи и рангирани и по секторима у укупно три области. У области прехрамбених технологија смо позиционирани између 101. и 150. места, у области ветеринарских наука између 201. и 300. места и у области хемијског инжењерства између 401. и 500. места. Поред тога, УНС је 2018. рангиран и на чувеној Лајден ранг листи као 697. у свету и 250. на европској листи. На Лајден листи је и секторски рангиран и то у биолошким и геолошким наукама на 395. место, у математичким и рачунарским на 413., у природним наукама и инжењерству на 631. место, а у биомедицинским и медицинским наукама на 722. место. На ЉС ранг листи УНС се у области пољоприведе у шумарства налази између 201. и 250. места, а на листи ЕЕЦА између 161. и 170. места. На Вебометрикс ранг листи смо на 1093. месту на глобалном нивоу и на 437. месту на европском нивоу, а на листи Централне и Источне Европе на 43. месту и на другом месту у Србији. На УРАП глобалној ранг листи по академским перформансама УНС је на 860. месту у свету и на другом месту у Србији, казао је ректор.
Међу подацима који поткрепљују овакве оцене су и 117 међународних пројеката, а ове године, УНС је био најуспешнији универзитет у Србији, када су у питању пројекти за изградњу капацитета у високом образовању, који се финансирају из фондова ЕУ. Научни потенцијал Универзитета знатно је ојачан када је у састав примио Истраживачко-развојини институт за информационе технологије биосистема - Биосенс.
Наравно, има и проблема. Као и остали универзитети у региону и већини земаља Европе, УНС је суочен са проблемом депопулације, каже проф. Николић.
Међутим, додаје, мада су анализе указивале на то да ће број кандидата за упис бити смањен у распону од 10 до чак 17 одсто, захваљујући перманентном увођењу нових студијских програма на свим нивоима студија, различитим промотивним активностима и сталном јачању позиције Универзитета и његовог угледа у земљи и ширем окружењу, број новоуписаних студената је ове године мањи тек за два одсто у односу на претходну, што је изванредан резултат у поређењу са другим универзитетима у региону.
Универзитет је вођен домаћински. У централном кампусу је после дужег времена обављено капитално орезивање дрвореда. Постављени су двојезични путокази, на српском и енглеском језику. У приземљу универзитетске куле је формиран инфо-центар у чијем саставу су сектор за подршку студентима с инвалидитетом, сувенирница и др. Уз подршку Владе АПВ и Града Новог Сада, први пут после тридесетак година, урађена је детаљна реконструкција саобраћајница. У згради Ректората је организовано више од тридесет изложби, велики број концерата класичне музике и наступа Академског културно-уметничког друштва Соња Маринковић.
Као што је и најавио на почетку свог мандата професор Николић је УНС водио ка интернационализацији, па су за ове три године, закључена 64 споразума о билатералној сарадњи, више од 200 споразума са страним институцијама у оквиру Европског програма мобилности Еразмус+ и КА1, који представљају оквир за реализацију мобилности студената и запослених.
Позиција Универзитета у Новом Саду и његов утицај у националним оквирима и на међународном плану, знатно су ојачани успостављањем стратешког партнерства с институцијама од посебног националног значаја у области науке као што су Матица Српска и Српска академија наука и уметности, подсећа др Николић.
Према његовим речима, године 2016. основана је Заједница државних универзитета Србије, у чијем саставу је свих осам универзитета чији је оснивач Република Србија, седиште јој је у Новом Саду, а њен први председник је био ректор УНС-а.
Такође, формирана је Докторска школа математике - заједнички програм докторских студија математике на државним универзитетима у земљи, уз сарадњу с Математичким институтом САНУ, навео је професор Николић.
Време у којем је био на челу УНС-а др Николић свакако ће бити обележено и значајним скуповима, почев од Пете конференције министара образовања земаља Централне и Источне Европе и Кине и Четвртог састанка Конзорцијума институција високог образовања, преко глобалне научне конференције о миграцијама, до Првог ректорског форума Западног Балкана.
За будућност Универзитета у Новом Саду од значајаје и оснивање Центра за стратегијске и напредне студије, каже др Николић.
Задатак Центра је, како је навео наш саговорник, да пружи што јаснију слику актуелних збивања и да укаже на могуће правце развоја, а примарни циљ је да УНС буде благовремено припремљен за промене у области високог образовања, науке, сарадње са привредом. У складу са тим, његове приоритетне области су нови материјали и нанотехнологије, информационе и телекомуникационе технологије, биотехнологије, пољопривреда и прехрамбене технологије, енергетска безбедност и обновљиви извори енергије, животна средина и одрживи развој, стабилност друштвене заједнице и геополитика.
Захваљујући активностима овог центра успостављено је стратешко партнерство са чувеним Јагелонским универзитетом у Кракову и омогућено усавршавање студената доктрских студија УНС-а у врхунским лабораторијама те институције. Меквори универзитет у Сиднеју је обезбедио милион долара за програм двојног менторства с УНС-ом, рекао је ректор Универзитета у Новом Саду.
Д. Девечерски
