Процењује се да у Србији има око 750.000 оболелих, а највећи број њих, око 90 одсто, има дијабетес тип 2, који се, између осталог, јавља и као последица савременог начина живота. Лошу статистику погоршала је и тренутна епидемија корона вируса, која је бацила сенку на остале хроничне болести и пацијенте који од њих болују, као и на напоре лекара да им, у време кризе изазване овим вирусом, посвете пуну пажњу.
Од почетка епидемије ковид-19 у пракси се потврдило да су оболели од дијабетеса у високом ризику од овог вируса, али и од фаталног исхода уколико се инфицирају. Управо страх од заражавања је један од разлог што пацијенти не одлазе на контроле код лекара. Због тога смо дошли у ситуацију да у Србији тренутно нема праве слике о шећерној болести, од које болује сваки 10 становник наше земље, нити у каквом су стању пацијенти. То потврђује и др Марија Главинић Мијић из Саветовалишта за шећерну болест Дома здравља Земун, која каже да је ситуација сад потпуно другачија у односу на претходне годину, што се свакако одразило на рад свих здравствених служби у земљи, па и саветовалиште у овом дому здравља.
- Контакт са пацијентима одржавамо на све доступне начине. Пошто махом радимо са старијим особама, најчешћи тип консултација су телефонске. Поред тога, користимо и предности савремених технологија где год је то могуће. Пацијентима који су у акутном погоршању, а не захтевају болничко збрињавање, покушавамо да решимо проблем на нивоу установе. Међутим, људи су уплашени, не само од ковид-19, већ и због чињенице да је здравствени систем затворен за већину њих, те се хронични пацијенти, попут дијабетичара осећају као да су препуштени сами себи. Велики број њих је и анксиозан, већина има проблеме са хипогликемијама, јер сами покушавају да коригују терапију. И поред напора да одржимо контакт са пацијентима, на жалост примећује се прекид у континуитету рада са њима, тако да и дуго стабилни пацијенти долазе са погоршањем гликорегулације. Сви који су у стању да раде самоконтролу, саветује им се да то раде редовно, добију савет о циљном опсегу гликемија, јер је немогуће да иду на редовне контроле у овим условима. Већина пацијента, ипак чека своје ендокринологе који су у ковид систему – објашњава др Главинић Мијић.
Сви они који који су заинтересовани могу да се придруже Удружењу пацијената “Круг двојке” и да их контактирају преко друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм, јер им је циљ да њихов круг прошире на што више људи, да им помогну и науче да се изборе са дијагнозом и практично болест претворе у стање.
- Иако смо круг, отворени смо за све људе који би да нам се придруже и помогну у нашој мисији. Иако смо двојка, нама је наша болест на првом месту и боримо се да мењамо свест људи о овој подмуклој болести у нашој земљи Србији – поручује Бранковић.
Докторка напомиње да као лекар који се 99 одсто свог времена на послу бави проблемима особа са дијабетесом типа 2, поздравља идеју оснивања новог удружења пацијената, јер су проблеми оних који имају тип 2 много сложенији од простог мерења гликемије у крви. Такође, у дијабетолошкој мрежи Србије, напомиње да недостаје подршка, у виду удружења, за оболеле од овог типа дијабетеса.
Пружање правовремених информација, савети, али и подршка пацијентима поготову сада у ковид времену био је један од разлога оснивања новог Удружења пацијената оболелих од дијабетеса тип 2 “Круг двојке”. Председник овог новоформираног удружења Ђорђе Бранковић каже да је превасходни циљ ширење свести о овој болести, помоћ особама оболелим од дијабетеса тип 2, пре свега саветима, али и превенција, јер у Србији има скоро дупло више људи који имају стање преддијабетеса од оних са дијагностикованом болешћу.
- Таква је ситуација била и код мене. Дијабетес тип 2 ми је дијагностикован пре три и по године, када сам имао само 35 година. Тада сам тешко прихватио чињеницу да сам оболео, као и сазнање да ћу цео живот морати да се борим. Када је прошао период туге рекао сам себи да ћу лепо и квалитетно живети са својом болешћу и учинити све да будем задовољан. Моја болест је сада под контролом, редовно узимам терапију и вредности глукозе су ми у границама нормале. Међутим, велики број особа са дијабетесом тип 2 нема добро регулисан шећер или има компликације изазване дијабетесом, а то онда захтева контроле, дијагностику и промене терапија, што је у време епидемије врло изазовно. Иако је наше удружење младо, тек основано, помагати оболелима сада када је најпотребније је идеја око које смо се ми оболели и окупили. За сада нас има десетак у у тиму, различитих смо година и интересовања, али су нам велики циљеви и очекивања – истиче Бранковић, додајући да Удружење жели да пошаљу поруку и здравим људима да воде рачуна о свом здрављу, да се воде здравим навикама и да не дозволе себи да дођу у ситуацију из које нема повратка.
Љ. Петровић
