"То је реално очекивање имајући у виду досадашњу динамику у раду. Пошто је обрађено више од 64 одсто поднетих захтева за повраћај имовине и када томе додамо чињеницу да поступак по жалби и евентуални судски поступак на решења Агенције за реституцију трају у просеку по две године, онда се може рећи да ће процес бити завршен у том периоду", изјавио је Секулић.
Према његовим речима, до сада је бившим власницима или њиховим законским наследницима враћено укупно 5.958 објеката, 4.238 пословних простора, 828 станова, 892 зграде, 297 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, 5.061 хектар шумског земљишта и 27.357 хектара пољопривредног земљишта.
Он је у интервјуу за магазин Бизнис рекао да је црквама и верским заједницама враћено, до данас, право својине на укупно 58.396 хектара земљишта, од чега 26.098 хектара пољопривредног, 32.206 хектара шума и шумског земљишта, као и 91 хектар грађевинског земљишта, као и 90.269 квадрата објеката.
На примедбу да је процењена вредност одузете имовине 13,7 милијарди евра, а да је држава определила две милијарде евра за реституцију што доводи у питање правичност тог процеса, истиче да реституцију "никада не можемо посматрати искључиво са аспекта правде, јер се процес реституције увек спроводи у оквиру реалних могућности државе".
"Две милијарде евра које је Србија предвидела као износ обештећења за одузету имовину која не може бити враћена у натуралном облику, представља озбиљан изазов за државу", наводи Секулић и додаје да је тај износ оптимално оптерећење за јавне финансије, чијим се издвајањем неће угрозити макроекономска стабилност и привредни раст.
Поводом могућих измена одлуке, ако Влада процени да у овом тренутку наше финансије не могу да издрже тај терет, објашњава да би евентуално друго решење било давање дужих рокова за исплату обештећења, смањење камата".
Секулић каже да ће када Влада утврди коефицијент и донесе уредбу којом ће утврдити основне елементе обвезница, износ емисије, и услове дистрибуције и наплате обвезница, Агенција доносити појединачна решења за наследнике одузете имовине у којима ће утврдити износ обештећења, рокове и аконтацију.
"На основу тих решења подносиоци захтева ће моћи да наплате аконтацију у новцу, која износи 10 одсто од утврђеног износа обештећења, а обвезнице доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама, почев од 15. децембра 2018. године", прецизира он.
За грађане који су 6. октобра 2011., када је ступио на снагу Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, били старији од 70 година, како каже, обвезнице доспевају у року од пет година, а за лица која су на дан ступања на снагу закона била старија од 65 година обвезнице доспевају у року од 10 година.
Према његовим речима, Законом је предвиђено да наследник може остварити укупно обештећење по основу одузете имовине једног или више бивших власника највише у износу од 500.000 евра.
Коментаришући чињеницу да је Србија једина земља која није забранила враћање имовине Немцима, Секулић истиче да Србија "имала храбрости и одлучности да усвоји овакво законско решење и покаже целој Европи да није имала жељу да дискриминише ниједну групу људи, па тако ни ''фолксдојчере''".
"Немачким држављанима, који су поднели 567 захтева, враћено је 28 пословних простора, три стана и седам зграда, што укупно чини 38 објеката укупне површине 2.129 квадрата и 221 хектар пољопривредног земљишта", наводи Секулић.
Што се тиче аустријских држављана, који су поднели 545 захтева, до сада им је, како додаје, враћено 13 пословних простора, два стана и три зграде - укупно 18 објеката површине 2.440 квадрата, као и 891 квадрат неизграђеног градског грађевинског земљишта, 290 хектара пољопривредног земљишта, као и 0,25 хектара шума и шумског земљишта.
