Године 1937. шумовитост у Србији је износила 17 одсто, 2006. године била је на 29,1 одсто, док је, како је истакао, на данашњи дан шумовитост Србије на око 40 одсто.
Стаматовић је рекао да је повод данашњег скупа завршна конференција пројекта који је имао задатак да помогне шумарском сектору чија реализација је започета пре пет година.
Пројекат је имао да помогне да направимо одрживе алате који су нам врло битни у одрживом газдовању шумама, објаснио је Стаматовић.
Он је издвојио алат који се тиче унапређења информационог система.
Један од основних резултата је реализација националне инвентуре шуме која нам даје одговарајуће податке о функционисању, рекао је Стаматовић.
Како је истакао, овај пројекат је помогао да се реше системске ствари као што је, према његовим речима, унапређење законског и нормативног оквира који страва предуслове да се на адекватноји начин инплементира стратешки циљ - "да нашим шумама газдујемо по систему природи блиског газдовања".
Национална инвентура ће дати слику стања наших шума, рекао је Стаматовић.
На данашњем догађају били су представљени кључни резултати пројекта о унапређењу националних капацитета за одрживо управљање шумама, са циљем спречавања губитка шума и деградације шумских подручја.
Представник за шуме Канцеларије Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација за Европу и Централну Азију (ФАО РЕУ) Норберт Винклер Ратоњи рекао је да је сарадња на овом пројекту била веома успешна.
Како је истакао, "не бисмо успели да пројекат приведемо крају да није било јаких партнера на националном нивоу".
Он је захвалио Стаматовићу на стрпљењу које је имао током сарадње на пројекту.
Успели смо да превазиђемо све препреке. Надам се да ћемо наставити да сарађујемо. Србија је један од предводника у оваквим пројектима, рекао је Ратхоњи.
Он је истакао да све оно о чему су данас говорили није савршено, али да сматра да су остварени добри резултати.
