Када је Европска комисија недавно најавила забрану употребе пластичних једнократних производа, многи су тек тад сазнали да они чине већину отпада пронађеног у океанима, и до 80 одсто, према подацима Уједињених нација.
Бројне компаније су такође реаговале, најавивши да ће пластичне сламчице заменити папирним у својим објектима, или оним од материјала који могу да се рециклирају. Међутим, и свако од нас може учинити нешто по том питању, а посебно као предузетник са добром идејом. Све досад наведено имао је на уму Београђанин Драган Филиповић, када је одлучио да постане пионир у производњи папирних сламчица у Србији.
Његово породично стартап предузеће „Fill“ је почетком маја почело да производи биоразградиве папирне сламчице и пласира их на нашем, али и на тржишту Аустрије и Словеније.
Пре годину дана сам дошао на идеју, разговарајући са пријатељима који раде у угоститељским објектима, али и учећи о последицама гомилања пластичног отпада. Схватио сам да и на нашем тржишту треба пронаћи алтернативу пластици за једнократну употребу и истраживањем дошао до компаније у Кини, чије машине производе папирне сламчице, чаше и кесе, почиње причу Драган.
С пријатељима инжењерима је посетио Кину, али и неколико сајмова у Европи и Азији, како би у потпуности разумео процес креирања овог производа, ког на нашем тржишту у том тренутку није било.
За папирне чаше и кесе у Србији сви знају већ годинама, али кад људима поменем сламчице, већина њих ме пита “Како то мислиш, папирне сламчице?” Сви се пријатно изненаде и одлично реагују кад виде како изгледају, а нарочито деца. Пријатељи су били сумњичави према мојој замисли, а сад сви говоре како је сјајна: у свету се пластични производи за једнократну употребу постепено укидају, од пластичних кеса, преко чаша до сламчица, наводи Драган.
Мање је познато да су, кроз историју, сламчице првобитно произвођене од ражане сламе, па папира, а да су у пластичној форми постале популарне тек средином прошлог века. Биоразградиве сламчице које производи „Fill “ су од посебних врста папира, које се лепе брашном и шећером, а потом облажу шареним папиром у разним бојама и величинама.
У тренутку покретања посла, било је потребно да уложи средства у машине, сировину, опремање магацина и производног простора. Поред сопствених средстава, додатни капитал је обезбедио из кредита програма социјалног банкарства „Корак по корак“, у оквиру ког Ерсте банка нуди и менторску подршку за развој пословања, као и умрежавање с бизнисима којима његов производ може бити користан.
Драган каже да су поједини угоститељи у Србији препознали важност преласка на еколошки одрживе производе и заинтересовани су за његову понуду, као и неколико дистрибутера. Оно што га је посебно мотивисало да покрене овај посао није било само добра реакција људи на папирне сламчице, већ и лоша реакција многих животињских врста на оне од пластике:
Када рибе виде пластичну сламчицу, помисле да је глиста и прогутају је. Корњаче у морима најчешће умиру управо због конзумирања пластичног отпада. Као компанија ћемо покренути и едукације на ову тему, јер многи људи у нашој земљи нису свесни како и колико пластика утиче на природу, а тиме и на сваког од нас. Конкретно, пластичну сламчицу користимо тек неколико минута, а потом јој је потребно и до три века да се разгради у природи, наглашава Драган.
Кампање које се спроводе широм света с циљем мање употребе једнократних пластичних производа су све популарније. Ова тема добија на значају и на друштвеним мрежама, па тако на Инстаграму хаштагови који промовишу некоришћење пластичних сламчица (#refusethestraw, #nonplasticstraws и сл) имају више од 120.000 објава, а #paperstraws преко 60.000.
Драган се нада да ће и овдашња јавност, институције, али и привреда препознати ову тему као значајну, као и да ће зелена економија у Србији заживети у већој мери.
В. Ц.
