Довољно за узбуну! Али, међу оболелима, који су преносиоци пертусиса на најугроженију категорију, одојчад, су и одрасли.
- Нисам сигуран да ли сам имао велики кашаљ, али сам до недавно имао врло специфичан кашаљ. Дуго је трајао. Не памтим да сам сличан кашаљ имао у животу, иако сам неколико пута прележао корону, о грипу и прехладама да не говорим. Буквално је наилазио у налетима, зацењивао сам се по пола сата, а онда бих био миран неколико часова. Најгоре је било ноћу када нисам могао да спавам. Од кашљања ме је болела глава, стомак... Мењао сам и кревет да бих се боље наместио и мало смирио. Интересантно да ниједан други симптом нисам имао, искључиво кашаљ - каже за „Блиц“ Владимир В. из Београда.
Слично се дешавало и Силвији В. из околине Суботице. Почело је налик прехлади, а врло брзо се развио кашаљ који вуче од почетка године.
Они који су имали овако интензиван кашаљ кажу да је је јако исцрпљујуће, напорно, да нису спавали ноћима
- Било је исцрпљујуће, поготово ноћу. Ни сама не знам колико сам преседела у кревету, јер чим бих легла кашаљ ме доводио до зацењивања. Нисам радила неколико дана и чинило се да иде набоље, међутим, није престајао. Чајеви, вруће супе, сируп против кашља, све сам пробала. Помислила сам да је можда велики кашаљ. Око мене су сви болесни и углавном сви кашљу, и одрасли и деца – каже она.
Силвија В. је хтела да се тестира о свом трошку на велики кашаљ у Суботици, међутим, у овом граду не постоји та врста дијагностике, и одустала је од те идеје, али би, како каже, уколико здравствени радници препоручују, поново примила вакцину.
- Не знам колико дуго траје дејство вакцина које је примила моја генерација, али од моје последње вакцинације на велики кашаљ је прошло више од три деценије - каже она.
Колико има заражених
На ово питање, и многа друга која се тичу великог кашља код одраслих особа одговоре су дали наши стручњаци, епидемиолози др Небојша Бохуцки и проф. др Зоран Радовановић, а према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ током целе 2023. потврђена су 1.342 случаја пертусиса, док су од почетка 2024. до краја јануара у Србији потврђена 253 случаја.
Највећи број случајева регистрован је код деце од 10 до 14 година, и код особа старијих од 20 година, док је највећа узрасна-специфична стопа инциденције (учесталости) забележена код одојчади млађе од 12 месеци. Највећи број случајева великог кашља пријављен је са територије Београда и Јужнобачког округа, док су највише стопе инциденцијебиле на територији Јужнобачког и Јужно банатског округа - наводе у “Батуту”.
Др Небојша Бохуцки каже да се сматра, према подацима Светске здравствене организације (СЗО), да у свету има 25 милиона случајева, и да је то нормално.
- Одрасле особе јесу клицоноше, али краткотрајне. И они и доносе бактерију увек у неку средину, али тамо где је обухват вакцинације преко 95 одсто деца неће оболети и болест ће остати непрепознатљива. Али, онај који преноси из једне земље у другу земљу, с континента на континент је увек – одрасла особа, а при том има благу клиничку слику. Свака земља која нема вакцинални обухват 95 одсто ће се суочити пре или касније са обољевањем и код младих које може да буде погубно - каже он.
Симптоми код одраслих: Само кашаљ!
Симптоми код одраслих особа су веома дискретни. Јавља се: сув, досадан, надражајни, иритирајући кашаљ, пре свега у вечерњим сатима. То може да траје неколико недеље до 100 дана због чега се пертусис или велики кашаљ назива „болешћу од сто дана“. То може да буде све, једини симптом, и због тога се одрасли најчешће и не јављају лекарима. Одрасли због великог кашља не одлазе на преглед поготово ако се кашаљ јави у зимском периоду, ако су алергични на нешто, ако су пушачи и иначе кашљу - каже Бохуцки.
Због тога не знамо јавно-здравствену димензију ове заразне болести. Парадоксално делује да је ово стара заборављена болест, али није. Увек је присутна.
Компликације великог кашља код одраслих
- Постоје компликације ако је кашаљ јачег интензитета, посебно код одраслих особа које уопште током детињства нису вакцинисане - каже др Бохуцки.
Како додаје, јављају се:
абдоминалне херније или киле
може доћи до прелома ребара, ако је баш интензиван кашаљ
може доћи и до оштећење крвних судова и капилара у мрежњачи
- Свако ко има неко респираторно обољење, код њега ће додатни кашаљ појачати постојеће симптоме. Што се тиче дијабетеса или неких других удружених болести не наводи се ни у једној доступној литератури да су они више угрожени. Ствар је постојања или непостојања имунитета према овој болести – каже за „Блиц“ др Небојша Бохуцки.
Велики кашаљ код одраслих личи на прехладу
У првој фази болести, и код одојчади, деце и одраслих, велики кашаљ личи на прехладу: температура може да буде нормална или благо повишена, нос је запушен или цури. Тако почиње и због тога се нико и не јавља лекару када осети ове симптоме, али у тој фази је болест потпуно излечива. Већ у другој фази, када настане кашаљ, долази до последица ослобођеног токсина из бактерије. Тада могу да се јаве поменуте компликације. Што је особа старија кашаљ је блажи.
Како се лечи велики кашаљ код одраслих
- Болест је потпуно излечива у првом стадијуму, а тада је особа најзаразнија. У другом стадијуму када се особа обично јави лекару, када се већ јавио и кашаљ, а симптоми слични прехлади су прошли, онда смо на граници да ли да се особа лечи или не. Лекар најбоље може да процени пре колико дана, евентуално недеља је започео кашаљ и донеће одлуку да ли има смисла давати антибиотике или је већ касно. Углавном је лечење краткотрајна антибиотска терапија од неколико дана и у случају да је остало неко клицоноштво бива елиминисано – објаснио је др Бохуцки.
Када и како са боловањем
Према томе, у првом стадијуму који је најзаразнији би било добро бити на боловању, међутим, у том стадијуму се ретко ко обраћа здравственим радницима за помоћ јер су симптоми налик прехлади, а не великом кашљу, каже лекар.
-Међутим, то би значило и одсуство већег броја људи са посла што би би свакако утицало на пословање многих фирми и предузећа у којима постоји мањак радника.
Интензиван кашаљ отежава живот, особа није способна за рад
Због интензивног кашља ноћу и зацењивања људима је отежан живот. Ради се о низу потпуно непроспавних ноћи и особа у том стању није способна за рад. Зацењивање посебно ремети живот школараца који имају интензивно зацењивање, а код одраслих је то у блажој форми.
Интензивно кашљање постаје напорно. Болеснику јако недостаје кисеоник и мора да удахне интензиван удах. Услед борбе за ваздух настаје карактеристичан звук, налик рикању, због чега се болест зове у народу магарећи кашаљ. То је јако напорно. Што је особа млађа, теже јој је да обавља овај акт, јер се понавља у низу од 10-15 пута, чак се завршава и са нагоном за повраћањем или чак са повраћањем зато што се секрет накупи. Ако је само дете болесно ни родитељи онда неће спавати, нико у кући неће моћи нормално да спава и живи због таквог кашља.
Тестирање на захтев лекара
Ако лекар посумња да је реч о пертусису он ће затражити да се обави неопходна лабораторијска дијагностика, односно тестирање. У прве две недеље то је увек брис грла, тада се ради ПЦР тестирање.
Након друге до треће недеље се узима исто брис. Узима се и крв ради серолошких претрага, односно, преглед на одговарајуће врсте антитела.
Након треће недеље ради се опет тестирање на основу серолошких претрага крви. Међутим, тестирање на захтев лекара или на лични захтев није могуће у свим градовима. Тестирање је за сада, могуће у Институту "Др Милан Јовановић Батут" у Београду, а у Новом Саду у Институту за јавно здравље Војводине. У оба случаја је потребан упут лекара, а за пацијенте са пребивалиштем изван ова два града упут мора оверити надлежна филијала Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Више о тестирању на велики кашаљ, прочитајте овде.
Колико штити вакцина
У многим западним земљама се препоручује да се вакцинишу сви који ће бринути о детету, не само родитељи, већ и родбина, баке и деке, и да се труднице вакцинишу у последња три месеца трудноће. Може и једно и друго. Епидемиолог проф. др Зоран Радовановић каже да се у највећем броју случајева одојче зарази од одраслих који брину о њему.
- Суштина је у томе да обухват вакцином буде што већи. Велики кашаљ се јавља у таласима на четири до пет година. У међувремену се накупи довољно осетљиве популације и онда имамо повећану учесталост и бактерији буде теже да нађе осетљиву особу и учесталост падне. Не нестане потпуно, болести буде, али код одраслих је често велики кашаљ неприметан - каже он.
Искључиво и само од одраслих се заражавају деца. Зато је битан вакцинални обухват од 95 одсто за којим заостајемо. Када се болест појави, мајке и очеви малих беба могу да се заразе и вероватно да ће донети агенс у кућу и заразити још невакцинисану бебу.
Вакцина против великог кашља обезбеђује имунитет који траје 10 до 15 година, а затим почиње да слаби. Након прележане болести имунитет траје краће од имунитета који обезбеђује вакцина, али се не зна тачно који је то период. Особа која је прележала пертусис може поново да оболи јер тај имунитет није дуготрајан.
- Вакцинални имунитет је дуготрајнији и постојанији, иако је и он 10-15 година – каже др Бохуцки.
Према Правилнику о имунизацији у нашој земољи је предвиђено пет вакцина. Три у првој години, ревакцина у другој години живота и ревакцина у седмој години.
Могу ли одрасли да се вакцинишу против великог кашља
Ако би одрасла особа желела да се вакцинише против великог кашља у Србији по договору са својим лекаром, као што је случај са грипом, то би било тешко изводљиво.
- Вакцине против великог кашља намењене су искључиво деци. Разлог томе је што је стратегија борбе у имунизацији деце, јер је болест у најранијим годинама живота најопаснија, у првих шест месеци може да има и смртни исход. Држава увози одређен број вакцина и није предвиђена вакцинација одраслих. Није било потребе за тим. Када је реч, рецимо о заштити од грипа, Србија увози одговарајућу количину вакцина сваке године, око 300.000 које се распоређују у домове здравља. Када је реч о великом кашљу не постоје овако увежене вакцине за ову намену, за вакцинацију одраслих - објаснио је епидемиолог Бохуцки.
Ако би нека одрасла особа ипак желела да се вакцинише и успела да у апотеци купи вакцину, морала би прво да оде код свог лекара да искаже ту жељу и да лекар одобри, а апотекарска установа била би дужна да путем “хладног ланца” допреми вакцину здравственој установи.
Вакцинални обухват: Само 95 одсто нас штити
- Док вакцинални обухват не буде 95 одсто у било којој земљи та земља ће имати велики проблем са великим кашљем. Тек када се достигне 95 одсто или још боље пређе, проблематика ће нестати. Чим се опет смањи поново ће се јавити проблеми зато што планетарно гледано обухват није 95 одсто. У неким земљама не постоји уопште имунизација против ове болести и свако ко нам дође из те земље или наши одрасли оду код њих, могу у повратку да нам донесу болест. Али, то неће бити проблем ако будемо имали велики вакцинални обухват – закључује др Бохуцки.
Blic.rs
