КАКО ЗАУСТАВИТИ НОВУ ЕПИДЕМИЈУ? Лекари кажу да се велики кашаљ вратио у ПРОСТОР СТВОРЕН ПОВЛАЧЕЊЕМ КОВИДА

Јавност је узнемирила вест да су четири бебе умрле у Београду од последица великог кашља.
d
Фото: Screenshot RTV

Министарство здравља прецизирало је да се ти смртни случајеви међу децом односе на период од јесени 2023. године, када су почеле респираторне инфекције. Према званичним подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", у јануару су пријављена 253 случаја великог кашља, највећи број на територији Београда и Јужнобачког округа. Зашто нам се то дешава? Где смо погрешили? Да ли разлог треба тражити искључиво у избегавању вакцинације деце? Како сада зауставити епидемију, а како спречити ширење панике?

Гости емисије били су проф. др Миољуб Ристић, епидемиолог из Центра за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине, проф. др Весна Туркулов, инфектолог и државни секретар у Министарству здравља, прим. др Веселин Бојат, директор Дома здравља Нови Сад, проф. др Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, др Миланко Шеклер, вирусолог.

Проф. др Весна Туркулов је рекла да је сада најважније зауставити панику и промислити шта нам је чинити.

Она подсећа да је зима увек била период када су појачане респираторне инфекције.

"Јавност је узнемирена, али морамо да знамо да су ово случајеви великог кашља који су се десили прошле године, један и ове године, као и да су то све деца која су имала коинфекцију са другим вирусима, а уз то и узраста мањег од три месеца", објашњава она.

Проф. др Туркулов додаје и да број пријављених случајева не представља реалну ситуацију, јер је број стварних случајева пертусиса четири, па и пет пута већи.

Проф. др Миољуб Ристић истиче да се ова ситуација која се догађа у Србији региструје и у региону, али и даље од региона, те да се велики кашаљ јавља упркос спровођењу вакцинације.

Он додаје да се велики кашаљ региструје чак и у летњем периоду, додуше у мањем обиму.

"Е, сада, 2022. године у Војводини је регистровано пет случајева, а сада имамо званично регистрована 253 случаја. Важно је да подсетимо да 2014. године било 247 случаја у Војводини, а 2017. године 235", наводи он.

Проф. др Ристић објашњава да је током пандемије ковида било три или пет пријављених случајева јер смо током трајања пандемије сви спроводили мере заштите.

"Тада није било вируса грипа, пертусиса, а доминирао је ковид. Како се ковид повукао, направио се простор да друге респираторне инфекције ступе на сцену, и то са јачим интензитетом. Популација се није прокужавала у тим годинама и имате сада већу популацију која се прокужава", објашњава он.

Када је у питању већи број случајева у Београду и у Јужнобачком округу, проф. др Ристић каже да је то случај зато што је у тим регионима најдоступнија лабораторијска дијагностика за велики кашаљ.

"Ако имате дијагностику којом можете да потврдите обољење, аутоматски имате и велик број регистрованих случајева. Свакако су многоструко већи бројеви у реалности", истиче он.

Проф. др Ристић додаје да бебе тренутно нису угрожене, али да могу бити угрожене и да сви одрасли који имају неку респираторну инфекцију, који кашљу, треба да се клоне невакцинисане деце.

Он предлаже и да се одлазак на "бабине" продужи до узраста од три месеца.

Проф. др Георгиос Константинидис каже да се налазимо у периоду смањене вакцинације који већ предуго траје и да нам предстоји дуг период опоравка, чак и ако би сада кренули са већим обухватом вакцинације.

"Ситуација је сада битно другачија него раније, ја до сада нисам виђао да новорођенче има пертусис", каже он.

Проф. др Константинидис наводи да у Србији имамо обухват вакцинације од 91 одсто, што је одлично, али да онда на ревакцину дође 80 одсто, што чини 72 одсто укупне популације.

"Па на другу ревакцину која се даје пред полазак у основну школу дође опет 90 одсто, али то је 63 одсто укупне популације", истиче он.

Проф. др Константинидис каже да у једној генерацији од 60.000 новорођене деце имамо 20.000 деце која су невеакцинисана и да траје годинама.

"Израчунајте колико је то потенцијалних преносилаца инфекције, а то ће се геометријском прогресијом повећавати. А за то није крив ни проф. др Ристић, нити проф. др Туркулов, него је вероватно да ћемо наредних година имати повећано обољевање од ових, али од других болести", закључује он.

Прим. др Веселин Бојат подсећа јавност да Дом здравља Нови Сад редовно позива родитеље да доводе децу на вакцинацију и ревакцинацију.

"Три дозе вакцине пентаксим је добило 89 одсто деце у Новом Саду. На ревакцинацију после те три дозе дође 81 одсто, а онда пред школу, када су критеријуми строжији и родитељи уплашени, опет дође 90 одсто", наводи он.

Прим. др Бојат каже да су поредили и са неким антиваксерским кампањама које су оставиле траг на родитеље, да децу која су започела процес вакцинације не доведу на ревакцинацију или другу ревакцину.

"Ми, наравно, имамо комплетну евиденцију ко од родитеља није довео дете на ревакцину. Родитељи буду обавештени, констатујемо да нису дошли , а онда се даљим државним органима на поступање", каже он.

Прим. др Бојат каже да је тренутна ситуација у Дому здравља Нови Сад таква да је удвостручен број пацијената, поготово у служби педијатрије, као и пацијената старије популација.

"Ми сада имамо један микс грипа, великог кашља, ковида. Тешко је то разлучити, сви носе неке респираторне тегобе и то ствара озбиљну ситуацију", каже он.

Прим. др Бојат каже да треба радити на смањењу панике, да нам се ништа не дешава што се дешава другима у региону, а да је предуслов да се инфекција смањи маске, социјална дистанца, дезинфекција…

Др Миланко Шеклер, такође, истиче да се тренутно ништа не догађа што нас до сада није "газило".

Он каже да није нормално да имамо бактеријску инфекцију која се тешко лечи, а може да се спречи познатим вакцинама.

"Како неко мисли да у тој вакцини има нешто што не треба, а употребљава се од 1957. године, када је први пут дата у Енглеској", пита се он.

Др Шеклер подсећа да ако нема довољно вакцинисаних одраслих, онда се бактерија размножава и лакше доспе до најрањивије популације, а то су најмлађи.

"Најважније је да се уозбиљимо и да имамо памети. Треба разговарати са људима, да их подсетимо да смо преживели то да су нам неки говорили да нас убија 5Г мрежа, да мобилни телефон изазива рак на мозгу итд.

Др Шеклер закључује да ће и овде да се открије стара истина, да вакцинација против великог кашља никада није долазила у питање.

(РТВ)

EUR/RSD 117.1153
Најновије вести