Лого Светског дана дијабетеса је плави круг који симболизује јединство глобалне дијабетес заједнице у борби против пандемије дијабетеса, а овогодишњи слоган је „Породица и дијабетес”.
Сматра се да у нашој земљи од шећерне болести болује између 750.000 и 800.000 људи, а најмање половина особа са дијабетесом типа 2 нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест. Око 90 одсто оболелих од шећерне болести има дијабетес тип 2. Број оболелих расте сваке године, а у Новом Саду годишње се региструју од осам до 10 посто више оболелих.
- Дијабетес је хронична незаразна болест у којој је нарушен метаболизам глукозе због недовољне производње, односно неадекватне искоришћености хормона инсулина којег производи гуштерача, тј. панкреас. Постоје неколико типова дијабетеса, а глобална епидемија ове болести један је од највећих јавно-здравствених изазова 21. века. На сваку особу која има шећерну болест, долази по једна која не зна да је има - каже интерниста ендокринолог професорка др Едита Стокић из Клиничког центра Војводине.
У Војводини је ранијих година стопа инциденције износила 290 новооболелих од дијабетеса типа 2 на 100.000 становника Војводине, док је стопа инциденције Јужнобачког округа износила 281 на 100.000 становника, а у порасту и дијабетес типа 1.
- Скрининг на дијабетес тип 2 је изузетно важан, јер рана дијагностика и благовремена терапија мењају ток шећерне болести на боље и смањују појаву нежељених и озбиљних компликација. Једна од две одрасле особе са дијабетесом је недијагностикована, због чега је у великом ризику од настанка компликација ове болести, које доводе до значајног инвалидитета и преране смрти. Многи људи живе са дијабетесом типа 2, несвесни свог стања - наводи др Стокић.
Едукација чланова породице
Важно је да се едукују и чланови породице, како би научили све о болести, правилном комбиновању хране и припремању оброка. Чланови породице требало би да буду обучени и за давање глукагон ампула, као помоћ приликом пада шећера у крви, када болесник није у могућности себи да пружи адекватну помоћ.
Све већи број оболелих последица је и традиционалног начина исхране у Војводини где доминирају тестенина и слаткиши, мастима обогаћене намирнице, али је присутан и стрес и физичка неактивност. Већем броју регистрованих доприноси и боља дијагностика, али се зато откривају и они који су у преддијабетесу и којима шећерна болест не би била откривена још десет година, а у том стадијуму може много више да се учини.
- У Поликлиници Клиничког центра имамо антидијабетесну службу у којој свакога месеца имамо више од 2.000 пацијената. Повишене вредности шећера у крви „не боле“ и само узимањем узорака крви може да се постави дијагноза болести. Код сваке особе која има ниво шећера у крви већи од вредности 7, или хемоглобин А1Ц већи од 6,5 процената или пак ниво шећера већи од 11,1 у било ком узорку крви током дана, може да се постави дијагноза шећерне болести – објашњава др Стокић.
Дијабетес имају и деца, што је карактеристика модерног доба и дијабетеса тип 2 који је повезан са гојазношћу. Он је некада био редак у дечјем узрасту, а сада га има велики број и деце и одраслих. Лечење шећерне болести подразумева медицинско-нутритивну терапију, односно дијету, која је прилагођена сваком пацијенту. Др Стокић истиче да се ради индивидуализација третмана за сваког пацијента, а уз то оболели добијају и лекове, оралне хипогликемике, или им се уводи инсулин.
Особе које имају шећерну болест морају да се придржавају одговарајућих дијететских режима, али и да имају одређени број оброка, посебно ако су на инсулинској терапији. Др Стокић напомиње да постоје и модерне терапије које омогућавају флексибилност у свакодневним активностима. Шећерна болест је озбиљно и подмукло обољење, које најчешће почиње неопажено и без симптома. Особа постепено оболева, а болест се најчешће открива током прегледа због неке друге болести, као што су кардиолошки или неуролошки поремећаји. Симптоми шећерне болести појављују се касно, када су вредности шећера у крви знатно повећане у односу на нормалне. Сувоћа уста, жеђ, узимање велике количине течности, обилно и често мокрење, мршављење упркос појачаној глади и узимању веће количине хране, појава инфекција и свраба коже и полних органа, слабост, малаксалост, карактеристични су симптоми дијабетеса.
Љ. Петровић
