Триван је изјавио да Србија тренутно издваја 0,2 одсто БДП-а за екологију, а да би требало да се издваја 10 пута више за те намене.
Министар је, уочи отварања конференције “На путу ка ЕУ и здравој животној средини: Који су изазови у погледу еко-финансирања у локалним заједницама”, коју организује Центар за европске политике (ЦЕП), рекао да је велики помак напарављен основањем посебног министарства за заштиту животне средине и да се “сад пале мотори”.
Најавио је да би у буџету за наредну годину требало да буде издвојено више новца за екологију.
Животна средина је до сада била 13. прасе, хоћу да се уведе ред у ту област, а ЕУ ће свакако вршити на нас притисак, нагласио је Триван.
Поручио је да морамо да ухватимо корак на време и да зато морамо више новца да издвајамо из буџета, али и да користимо више и друге изворе финансирања.
Триван каже да ће сутра одржати састанак са челницима свих локалних самоуправа у Србији по питању нерационалног трошења новца за екологију.
До краја године ће имати период да размисле како ће и шта да раде, додао је.
Истиче да има пуно посла и да ћемо морати у нарендом периоду да се ослонимо на разне фондове, донаторе и друге облике финансирања.
Ипак, нико неће нам дати ни цент ако и сами не учестсвујемо у финансирању пројеката. Тренутно не издвајамо довољно новца за заштиту животне средине и свакако ћемо та средства подизати, без обзира да ли је реч о посебним таксама и накнадамо за ту намену или ћемо тражити друге изворе, из буџета или друго, додао је Триван.
Општа тема завршне конференције је процес приступања Србије ЕУ у вези са Преговарачким поглављем 27 које се односи на заштиту животне средине, са фокусом на постојеће изазове у погледу финансирања заштитом животне средине на локалном нивоу.
Мишчевић: Здрава животна средина битна због нас, а не због ЕУ
Здрава животна средина нам није потребна да бисмо добили зелено светло за отварање Поглавља 27, већ да имамо систем који ће бити здравији по нас и зато је битно важност тог питања представити јавности, изјавила је шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић.
Обраћајући се на конференцији, Мишчевић је рекла да је Преговарачко поглавље 27 (заштитта животне средине) поглавље на којем се најбоље види које су то користи од приступања Европској унији, те да су цивилни сектор и медији значајни за приближавање тих користи широкој јавности.
Комуникација је у овој области примарна јер нема поглавља на којем тако лепо и лако можете објаснити користи од приближавања Европској унији, сматра Мишчевић.
Говорећи о финансирању заштите животне средине на локалном нивоу, Мишчевић је рекла да, иако у тој области има потешкоћа, постоје и светли примери да се радом и разговором може постићи много.
Зелени фонд, према њеним речима, није довољан, а оно о чему је потебно “озбиљније разговарати” јесте циркуларна економија.
Циркуларна економија је јако битна, али она још увек није ушла у уши оних који се баве развојем Србије, поручила је она и додала да је циркуларна економија важан сегмент Индустријске стратегије.
Мишчевић сматра да је још једна битна ставка у области финансирања животне средине и инспексцијски надзор и контрола средстава.
