Иако у тој бранши данас опрема није ограничење, ипак је лепо имати све што је потребно за квалитетан и лак рад, сматра сниматељ Новосадске телевизије Александар Радетић (25). Како појашњава, ако се не виде грешке, и финални производ је добар, онда ништа друго није битно, ни како је снимљено, нити монтирано, нарочито што се данас све чешће телефоном могу направити боље фотографије и видео снимци него професионалном камером.
Александар се најпре упознао с фотографијом, и то током средње школе кад су телефони почели да бивају довољно добри у те сврхе, док је камеру срео током завршне године Високе техничке школе. Премда не планира да се задржава у новинарству, волео би да се опроба у снимању документараца јер је то креативна, промишљна и едукативна форма.
- Пре више школе нисам ни имао представу да могу да се бавим снимањем, нисам то видео као будуће запослење иако сам увек волео да фоткам. Рецимо, одем на екскурзију и направим 300 фотки, прозову ме „туристе фотограф”.
Јел’ се сећаш неке фотографије која ти је посебно драга а која је из периода пре упознавања са тероијом фотографије?
- Негде током средње школе, кад су телефони мало напредовали, почео сам да експериментишем, промене фокуса, кадрирање и тако то. Једна од таквих слика је дрво са снегом кроз стари дрвени прозор, крошња која уместо лишћа има снег. Њу сам, некако, запамтио...
Сад радиш као сниматељ на Новосадској телевизији. Како ти се чини рад у новинарству у односу на оно што приватно снимаш и фоткаш?
- На телевизији само снимам, а приватно радим све и боље је плаћено. Само снимање ми је већ и досадило. Будем пресрећан кад ме пошаљу на неку кобасицијаду или на било шта што није статично. Волим да снимам све покривалице из руке, али остали више воле да буде само са статива. Неки су сад научили да може да буде лепо и кад је из руке, да не мора све да буде круто...
Хоћеш да кажеш да доживљаваш судар старе и школе и нових идеја?
- Стара школа постоји откако је настала камера и од тада се није много променио стил снимања на телевизији. А наше камере, иако су старе 15 година, омогућавају снимање из руке, играње са аутофокусом јер имају стабилизацију. Можда, чак, тако буде и лепше јер успем да ухватим неки тренутак који би ми иначе прошао.
И, шта би рекао да је најважније у 21. веку разумети и испоштовати сад кад технологије напредују, а сви траже нешто инстант, да буде атрактивно? Да ли је у реду дозволити себи да будеш креативан, да водиш рачуна о детаљима и слично?
- То је сукоб различитих размишљања у данашње време и све зависи од терена на ком се нађеш. Ако градоначелник посећује некога, или је у питању неки семинар, додела награда, онда нема креативе, важно је да ухватиш цео простор, ко су учесници, понеки детаљ награде или тако нешто, а ако идеш на неки терен који је ван тих оквира, онда можеш да се играш.
У том смислу, каква је будућност телевизије?
- Десила се транзиција са телевизије на интернет, тако да, што се тиче њеног опстанка, не знам шта бих рекао... А мислим да од овога не може краћа форма да буде, чак и да се сведе на презентовање вести на сваких сат времена, као на радију, шта онда, ништа ниси видео... Не знам да ли људи имају времена да седе испред ТВ-а и да гледају... Неке генерације да, неке не, неки стилови живота то омогућавају, неки не, али ја се не сећам да сам икад сео и одгледао целе вести баш зато што сам то желео. Мислим да не слути на добро, али мислим да никад ни неће нестати. Само је питање на коју ће страну отићи.
Шта је оно што те још држи у новинарству?
- Плата. Рецимо, са једним колегом радим свадбе, па смо обојица хтели да баталимо новинарство и кренемо ово наше приватно, међутим због короне нисмо могли ништа. Мада, прошла година није била толико лоша, успео сам да се извучем...
А што се тиче снимања и фотографисања свадби, како то изгледа?
- Лакше је, мада не волим ни ту музику, ни толико алкохола, нити што проводим цео дан на таквом догађају, али и то све радим због пара. Можда највише волим да радим комерцијалне рекламе, односно краће видее.
Зашто баш то?
- Код свадбе, ако делује лепо, добро си урадио посао. Али ако превише одеш у неку креативу, може да настане проблем уколико не будеш схваћен. А за рекламе договараш на чему је акценат, како треба да иде реклама, можеш да објасниш људима шта си хтео њоме да постигнеш. И људи којима требају такви снимци отворенијег су ума...
Шта ти приватно највише прија да снимаш и фоткаш?
- Волим да фоткам улице, пријатеље, било шта... Ево, већ трећи ауто продајем, а никако да се наканим да направим промо видео за то, а може да буде баш лепа прича...
Будући да си окружен колегиницама, новинаркама, другарицама, девојкама... колико се пословни терени или дружења заврше са њиховим позирањем?
- Нисам много фоткао људе, иако волим. Никад није било „злоупотребе”, углавном се понудим јер желим да их фоткам.
Л. Радловачки
