Родом је из Накова, код Кикинде, где је од малих ногу замишљала себе у новинарским ципелама, а онда и имала прилику да се окуша у основношколским новинама, да одраста уз „Кикиндске новине” и, касније, заврши туристички смер у средњој Економској школи. Већ пола године ради у информативној редакцији РНС, где себе види и у будућности. Тренутно је апсолвенткиња на одсеку српког језика и књижевности на Филозофском факултету, што јој пружа прилику да обједини разна интересовања и љубави.
„Некако, мала је била нијанса кад сам уписивала факултет пре пет година“, присећа се насмејана Ана.
„Медији су ме увек занимали. Још сам се у детињству играла ТВ презентера, читала вести, а онда су дошли и микрофони, па ми се све то учинило блиско и природно. Кад сам се уписивала на факултет, размишљала сам да ли да упишем српски језик. Мала је нијанса била између те две љубави.“
Шта је пресудило?
„Ипак сам преломила да упишем српски језик и књижевност јер ме је наставница у основној школи мотивисала за то, али сам увек имала наду да ћу се једног дана ипак бавити новинарством.“
Како је дошло до тога да ти се оствари та првобитна жеља?
„Прво сам 2016. године, током студија, волонтирала на локалној телевизији у Новом Саду, и тад сам препознала лепоту и динамику новинарства и новинарског посла. Открила сам и себе, јер сам и сама такав тип да волим будем у контакту са људима. И ето, пре пола године се указала прилика да дођем у Радио Нови Сад, где сам веома лепо прихваћена и где још увек има оне старе школе, где се могу извући квалитетне ноте од новинара, од којих и даље учим.“
Шта ти је примамљивије - телевизија или радио?
„Па, радио ми је занимљив, што нисам ни знала док нисам почела толико њиме да се бавим. Радио је најинтимнији медиј и све финесе се ту чују и примете. Телевизија је занимљива на неки други начин јер је доступна и слика, па имамо бољи приказ нечега. На радију је потребнија машта, концентрација и да дамо себе у тренутку како би слушалац успео да створи слику о ономе о чему се говори.“
Колико је новинарство онакво какво си га ти замишљала као мала?
„У суштини, кад сам била мала, мислила сам да је то посао на који одеш, нашминкаш се, мораш да будеш спреман. Тек сада, након искуства које сам стекла, јесте оправдало моја очекивања која су се кроз одрастање и мењала.“
Као млада новинарка, шта мислиш - колика је моћ у твојим рукама, односно у твом гласу?
„Сматрам да на одређене теме треба реаговати и открила сам да ми прија да радим животне приче које се иначе помињу тек када су неки светски или међународни дани. Мислим да на неке ствари треба апеловати током целе године, да људе треба подсећати на одређене животне ситуације, могућности и слично много чешће.“
Има ли новинара који су ти на неки начин узори?
„Од малена ми је то била Мира Адања Полак, њен наступ, опуштеност и професионалност. Има још много квалитетних људи који остављају утисак.“
Будући да си млада а радиш на радију који многи сматрају да није пријемчив новијим генерацијама, какав утисак си ти стекла о томе?
„Генерално јесте да тај став влада међу свима. Често чујем: „Јао, ко још слуша радио?” Радио Нови Сад је јавна медијска установа и на њему преовладава информатива, али има и програме који су посвећени деци и младима, школству, ИТ секторима,... Све колеге се труде да данашњи начин живота радијски приближе младима. Изненађена сам бројем људи које заправо слушају радио.“
Какви су ти планови када причамо о новинарству?
„Волела бих да још испечем занат јер сам врло малда упловила у све то, али са вољом и жељом. Сматрам да, без обзира на то што студирам књижевност, потребна је амбиција да се овде напредује и учи. Планирам да и даље будем ту и упијам.“
Каква је то Ана коју немамо прилику да чујемо на радију?
„Многи ми кажу да ми је на радију глас озбиљан, али сам доста опуштена и насмејана. Волим да проводим време са пријатељима у природи, повремено одлазим кући јер ми је породица као оаза мира. Такође, волим да шетам, пишем прозу, а волим и да певам.“
