ТВОЈА РЕЧ: НЕМАЊА СПИРИДОНОВИЋ (27)  Играч или тренер – све има своје чари

НОВИ САД: Будући да пре двадесетак година на телевизији није било нарочито много канала на којима се могао пратити спорт, Новосађанин Немања Спиридоновић (27) најчешће је гледао спорт и по поласку у први разред основне школе, решио и да га тренира.
1
Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић

Већ две деценије је у РФК „Нови Сад - 1921” где игра на позицији задњег везног, те је, како објашњава, мотор екипе, али тренира и млађе селекције. Тренутно је апсолвент на Факултету спорта и физичког васпитања, а онда планира да добије и тренерску лиценцу, будући да је то позив о ком машта од почетка фудбалске каријере.

- Не знам ни ја шта ме привукло фудбалу - покушава Немања да се присети. - Једноставно, у школи смо кренули да играмо фудбал, гледали смо га и на ТВ-у, па кад смо кренули у први разред, другар и ја смо отишли сами да се упишемо и ето. А будући да не волим да одустајем, ето, и дан-данас сам у „Новом Саду”.

Јеси ли се некад покајао?

- Не, нисам. Да јесам, давно бих баталио.

Да ли је то била љубав на први клик?

- На први поглед, буквално тако.

Колико је напорно бити „мотор екипе”, јер, ако добро капирам, доста од тебе зависи?

- Да, да, да. Јако је тешко јер је захтевна позиција због трчања, нарочито што тренутно имам мало вишка килограма и онда ми је још теже, па ми ни не иде у последње време, јер треба да смршам пет-шест кила. Иначе, пуно физике се тражи, трчања, рада...

Како си себи дозволио тај вишак?! То откако си постао тренер па си се мало опустио?

- Једноставно сам такав, али има доста до метаболизма и лоше исхране. Не волим све да једем, а све ми се „залепи” и колико год ја тренирао, док не променим исхрану, неће то тако лако ићи. Иако тренирам сваки дан, некад и двапут дневно, ту се мало потрошим али не иде тако лако.

Значи, фудбал је много комплекснији него што мислимо?

- Много ту ствари утиче, нарочито ако се поред фудбала бавиш и неким другим стварима. Код нас у клубу више од половине екипе ради и још треба да дођу на тренинг и да трче.

Радиш ли ти нешто мимо фудбала?

- Тренутно ништа. Студирам и тренирам млађе, водим 2008. годиште.

И једеш...

- Да, студирам и једем и одмарам.

Како изгледа радити са младима и да ли имаш клинце у којима препознајеш себе?

- Има један мали који игра исту позицију као и ја, а има и вишка килограма... Он се угледа на мене, долази на утакмице првог тима да гледа, као и остали клинци. Занимљиво је са њима радити.

Колико се поглед на фудбал, односно доживљај тог спорта, променио у односу на време када си ти почињао? Верујем да данас доста утичу савремени познати фудбалери на које се дечаци угледају...

- Много се променило с обзиром на то да је и технологија ушла у фудбал. Сад је све преко телефона, све има на интернету и деца превише гледају „Јутјуб”, потезе Роналдиња, Роналда,... и хоће да то раде на утакмицама и на тренингу, што не испадне баш како треба. Пре није било телефона, а сад само пошаљеш једну поруку на „Вајберу” и сви знају кад је тренинг и све остало.

Шта је теби био главни мотив када си почињао да тренираш фудбал?

- Није било толико различитих спортова на телевизији, као што сад има. Тад сам гледао РТВ с татом и слушао Лаза Бакмаза.


Увек добродошли мали фудбалери

РФК „Нови Сад - 1921” константно прима нове чланове, нарочито када је реч о узрасту до 13 година. За те млађе категорије врата су увек отворена, а тренинзи ће се од наредне недеље одравати у Хали 24 на Новосадском сајму, сваког уторка, среде и четвртка од 8 и од 15 часова.


Колико је фудбалски свет испунио твоја очекивања из периода кад си улазио у њега?

- Првих годину-две ме је занимало да постанем тренер млађих селекција. Увек ми је то било у глави и све више ме је привлачило фудбалу и сад, после 20 година, ја сам фудбалски тренер и настављам да идем напред.

Шта је изазовније - бити тренер или „мотор тима”?

- И једно и друго има своје чари. Наравно, не можеш се бавити фудбалом цео живот, постоји граница а онда се мора размишљати и о другим пословима и оно што је повезано с тим, а то је тренерски посао. Оба су захтевна.

И, о чему ти размишљаш када је реч о будућности?

- Планирам да једног дана направим своју школицу фудбала.

Фудбал се третира као дечачки спорт. Шта је са девојчицама?

- У последње време се девојчице гурају и у суђење...

Чуј, гурају! Каже се - пробијају се!

- Добро, сад се баш пробијају. Обраћа се велика пажња на њих, али увек може више. Сваки клуб може да има и женску селекцију. Тренутно је код нас немамо, али нудимо. Чак и у клубовима у којима тренирају, играју са дечацима. Драго ми је што их има и лепо је радити са њима, нарочито што су девојчице паметније и брже се развијају.

Е, сад си се извукао... Колико се фудбал променио у квалитативном смислу?

- Променио се много. Нарочито што клубови зависе од Града, а ако не добијају тако помоћ, онда живе од својих млађих селекција. А ако се ту лоше ради, онда не може ни од тога да се живи. Али, не може се ништа без помоћи Града, мора да се улаже. Такође, тражи се више напора и више одрицања, није могло као пре, сад се тражи више трке.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести