Напад се догодио 16. фебруара 2001. године, када је први од шест аутобуса прелазио преко моста испод кога је била постављена мина, а за страдање тих људи, међу којима је било и двогодишњи Данило Цокић, ни данас нико није одговарао.
Једини осумњичени за напад био је Фљорим Ејупи, који је седам година касније осуђен на 40 година затвора, али је годину дана касније 2009. године ослобођен због недостатка доказа, другостепеном одлуком Врховног суда Косова.
У оптужници је писало да је одговоран за убиство Ненада Стојановића, Драгана Вукотића, Лазара Милкића, Снежане Здравковић, Данила Цокића, Сунчице Пејчић, Небојше Цокића, Мирјане Драговић, Милинка Краговића, Веље Стакића, Слободана Стојановића и Живане Токић.
Еулекс је 2009. године покренуо нову истрагу. Случај "Ливадице" водили су надлежни из Канцеларије специјалног тужиоца задужени за случајеве ратних злочина, али ни данас нису пронађени починиоци и једина позната информације је да иза напада у Ливадицама није могла да стоји само једна особа. И та истрага је прекинута.
Породице страдалих и даље чекају правду за своје најмилије,
Из Канцеларије за КиМ су прошле године оценили да злочин у Ливадицама представља и огледало и пораз међународне заједнице на Косову и Метохији која се показала неспремном и незаинтересованом да осигура безбедност за Србе на КиМ и правду за све жртве, посебно, јер се десио у присуству међународних снага безбедности.
Међу најтежим злочинима на КиМ, за које до сада нико није одговарао, поред дизања аутобуса Ниш експреса у Ливадицама су и убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацком, деце у Гораждевцу, породице Столић у Обилићу.
