Од последица ове болести трећина пацијената умре, а чак трећина остаје с трајним инвалидитетом. Управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић каже да се у овој установи годишње лечи око 1.000 пацијената с можданим ударом, а још 500 оболелих дође на преглед.
„Мождани удар све чешће се јавља код младих људи, а раније је био „резервисан“ за старију популацију. Најмлађи пацијент ког тренутно имамо има свега 19 година, а дешава се да мождани удар добију и деца. Мождани удар је последица и других болести и стања, којима људи могу да буду изложени и деценијама, а некада се и у неколико дана „сложе“ неповољни фактори. Зато се дешава да људи добију мождани удар из пуног здравља и од наизглед баналне вирозе. Тако се десило да је мождани удар добио један наш пацијент са свега 37 година, али је он, на срећу, на време добио терапију“, казао нам је управник Клинике за неурологију др Жељко Живановић.
Управо време је најбитнији фактор у лечење ове болести, јер терапија која се добије у првих неколико сати може да спаси живот или ублажи последице код болесника. Зато је сваки минут драгоцен, јер што раније почне лечење, шансе за опоравак су веће.
„То значи да је код пацијената потребно препознати симптоме можданог удара и одмах позвати службу хитне медицинске помоћи. Симптоми који могу указивати на мождани удар су нагло настала одузетост и утрнулост једне половине тела, сметње говора, вида, вртоглавица и нестабилност при ходу, главобоља праћена мучнином и повраћањем... Службе хитне медицинске помоћи треба да дају приоритет у збрињавању ових пацијената и да их што пре транспортују у најближе установе, где постоје услови за неуролошки преглед, спровођење хитне дијагностике и адекватно лечење“, објашњава др Живановић.
У збрињавању пацијента неопходна је перфектна уиграност мултидисциплинарног тима који чине неуролози, радиолози, медицински биохемичари, медицински техничари, а понекад и анестезиолози, неурохирурзи, кардиолози и васкуларни хирурзи. Живановић каже да се, уколико је мождани удар настао услед зачепљења мождане артерије, примењује тромболитичка терапија која разлаже угрушак или се ради механичка екстракција угрушка, чиме се поново успоставља крвоток кроз претходно зачепљен крвни суд. Тиме може да се спречи настанак потенцијалног оштећења мозга, односно долази до повлачења неуролошких симптома. Уколико се ради о хеморагијском можданом удару, агресивно лечење крвног притиска, у првим сатима, такође побољшава исход.
„Од новембра прошле године у Клиничком центру имали смо 10 механичких тромботомија, што значи да су оне урађене у року од шест сати од појаве симптома. Пацијенти који стижу у првим сатима од појаве симптома најчешће добијају лек, односно интравенску тромболизу, а ако се не постигне задовољавајући ефекат, ради се механичка екстракција тромба“, објаснио је др Живановић и напоменуо како некада не треба, а понекад ни не може да се примени ова терапија, због процене могућности ризика и компликација.
Мождани удар је трећи узрок смрти и први узрок инвалидитета у свету. Од последица болести трећина пацијената умре, трећина остаје с трајним инвалидитетом, а само трећина се враћа ранијим активностима. Последњих година ова болест је све чешћа код младог, радно активног становништва, што представља огроман социо-економски проблем.
Фактори ризика
Настанак можданог удара може да се спречити уколико се на време препознају, отклоне и лече фактори ризика који до њега доводе, а најзначајнији су повишен крвни притисак, шећерна болест, повишене масноће у крви, аритмије и друга срчана обољења, пушење, злоупотреба алкохола, гојазност, физичка неактивност.
„Људи остају инвалиди, одлазе у пензију, потребна им је свакодневна помоћ, породица трпи. Пацијенти су непокретни или тешко покретни, ходају уз помоћ штапа или ходалице, долази и до психичких измена. Има и оних који се добро уклопе и где породица не трпи веће трауме, али су то ређе ситуације“, навео је др Живановић и додао како се након лечења пацијената на Клиници за неурологију они упућују у Клинику за медицинску рехабилитацију Клиничког центра Војводине или у друге регионалне рехабилитационе центре на даљи треман и опоравак.
Љ. Петровић
