Храна може и да унапреди, али и да наруши здравље, те без правилне исхране нема здравља, као ни лечења и излечења. Лекари Клинике за ендокринологију Клиничког центра Војводине баве се метаболичким поремећајима и према врсти поремећаја одређују пацијентима и начин исхране, а интерниста ендокринолог професорка др Едита Стокић каже како савети о принципима здраве и правилне исхране и дијететским режимима не треба да се траже међу препорукама певачица или глумица, него од стручњака.
Како би се одредио правилан дијететски режим није свеједно да ли је неко млад или стар, здрав или болестан, или има висок или низак притисак. За свакога човека мора да се узме у обзир укупан енергетски унос намирница, свакодневне навике и понашање, посао, начин живота.
Штетни препарати
Примена тзв. препарата за мршављење, који се рекламирају истицањем невероватних резултата мршављења у кратком временском периоду, без јасно дефинисаних механизама деловања, без резултата спроведених клиничких студија на великом броју болесника, непознавања нуспојава, могу да доведу до читавог низа штетних ефеката, те их не треба примењивати.
- Нисмо рођени да живимо само на једној врсти намирнице, на угљеним хидратима, мастима или беланчевинама. Треба да једемо све, посебно намирнице које су са нашег поднебља и њих треба да преферирамо. Помодарство не може да буде правилан начин исхране, а то свакако не представљају ни дијете које се налазе по новинама, јер се тиме неке намирнице запостављају, друге форсирају, а занемарују неке које су важне за организам. Тело може да се прилагоди таквој исхрани, али када се неке намирнице не уносе може да дође до дефицита минерала или витамина - упозорава др Стокић и наводи да је дефицит витамина Д фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, па и дијабетеса, као и неких облика малигнитета.
Истраживања су показала да је управо дефицит Д витамина карактеристика гојазних особа, што је чак и јадан од разлога за настанак инсулинске резистенције и типа 2 дијабетеса.
- Гојазност води у шећерну болест, кардиоваскузларне болести, оштећења репродуктивне функције и код жена и код мушкараца, као и других поремећаја који настају код гојазних особа и који могу да наруше репродуктивну функцију у значајној мери, што је растући проблем код све већег броја парова. Од десет младих жена њих осам има инсулинску резистенцију и проблеме у остваривању трудноће. Поред тога, и трудноћа гојазне жене је оптерећена многим компликацијама, као и појавом гестацијског дијабетеса - набраја др Стокић. - Хедонизам је одлика човека, али је потребно имати меру у исхрани, те да онда нема опасности од гојазности или неких поремећаја.
Важно је да су оброци избалансирани и садрже све неопходне хранљиве материје, а када дође до лечења саставни део третмана и опоравка је медицинска нутритивна терапија. Пацијенти у Клиничком центру Војводине добијају храну у односу на године, пол, болести, фазе болести и фазе опоравка, а др Едита Стокић каже да у овој установи припремају 60 дијететских режима и исхрана сваког болесника је индивидуализована.
- Дијететски режими прилагођени су различитом узрасту, полу и болестима, постојању истовремено више болести, као и фазама у лечењу. Ако неко лечи дијабетес, на пример, а има и висок притисак, онда се исхрана прилагођава за њега. Уколико је неко оперисан на неурохирургији, а гојазан је, добиће и терапију за гојазност. Ради се индивидуализација за сваког пацијента - каже професорка Стокић и напомиње како је још Хипократ рекао да храна треба да буде лек.
Објашњавајући колико је значајно све што се поједе, др Стокић је навела да само један мали кекс који се поједе свакога дана има 50 килокалорија, што је недељно 350, а годишње 18.250 килокалорија. То је 2,7 килограма добијеног масног ткива годишње од само једног кекса, а колико је таквих грешака које се праве свакодневно. Пре 20 година била је мања порција помфрита и имала је 210 килокалорија, а сада та порција има 610 килокалорија. Да би се потрошила разлика од 400 килокалорија потребна је шетња од сат и десет минута.
Како би исхрана била правилна, не треба да искључи ниједну врсту намирница, те др Стокић саветује да се уносе беланчевине, масти и угљени хидрати, витамин и минерали.
- Потребно је имати три главна оброка и две ужине. Важно је читати састав на етикетама, узимати свеже намирнице, припремати храну на безбедан начин, узимати мање масти и шећера, а оброк јести за столом, а не испред телевизора или уз читање новина. Грицкалице и слаткише треба избегавати, а пити воду, цеђене сокове и чај - поручује др Стокић и напомиње како данас нема часописа или дневних новина без рубрике посвећене порасту телесне масе и препорукама за исхрану, јер живимо у времену које одликује рапидни пораст броја гојазних особа.
У Европи је тренутно 23 одсто жена и 20 одсто мушкараца гојазно, а процењује се да ће до 2030. године више од половине европске популације бити гојазно. Више од половине одраслог становништва Србије, 54 одсто, има проблем са прекомерном ухрањености, при чему је 36,7 одсто одраслих предгојазно, док је 17,3 одсто гојазно. Др Стокић објашњава да апсолутни број килограма који измеримо да ваги није довољан за процену гојазности, него се користи индекс телесне масе који се израчунава према математичкој формули, где се килограми телесне масе поделе са квадратним метрима телесне висине. Уколико је овај индекс већи од 30, говоримо о гојазности.
Некада је гојазна жена сматрана идеалом лепоте, али такви ставови су се са развојем медицинске науке променили, јер је доказано да је гојазност болест која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација као што су тип 2 шећерне болести, кардиоваскуларне болести и убрзана атеросклероза, неки облици малигнитета и бројне друге компликације.
- 60 процената Европљана чешће користи аутомобил као превозно средства за дневне потребе и дужа путовања, а само 19 одсто редовно користи јавни превоз,
- просечни Европљанин дневно проведе више од пет часова седећи, а током свакодневног посла људи више не потроше онолико калорија колико су некада трошили. 1960. године мушкарац је успевао да сагори 1500 кцал, а жена 1300кцал, док је 2010. године број калорија које мушкарац сагори 1400, а жена 1200кцал, што представља смањење за 13 до 15 одсто,
- савремени човек уноси 500 кцал/дан више него што је то чинио пре 40 година,
- количина унетих заслађених напитака, слаткиша и грицкалица од 1960. године се повећала за 20 до 100 одсто.
- Гојазност и прекомерна телесна маса узрок су настанка око 80 одсто типа 2 шећерне болести, 35 процената исхемијске болести срца и 55 одсто повишеног притиска међу одраслим становништвом. Не треба занемарити чињеницу да поред бројних компликација које гојазност носи, ово обољење удружено је са повећаном заступљеношћу неплодности и појавом компликацијама у току саме трудноће. Како је инциденција гојазности у порасту, већи је и број жена у репродуктивном периоду које су гојазне. Гојазне жене не само да имају проблем са неплодношћу, већ и већи ризик појаве компликација током трудноће. Бележи се драматичан пораст броја гојазних особа, а посебно забрињава податак о порасту броја гојазне деце - наводи др Стокић.
Два доминантна фактора средине која узрокују гојазност су неправилна исхрана и смањена физичка активност. Савремени услови живљења, карактеристичан начин исхране и смањен ниво физичке активности доприносе да енергетски унос у значајној мери премашује потрошњу што доприноси нагомилавању масног ткива и настанку гојазности. За лоше навике у исхрани и све већу учесталост гојазности код деце окривљује се конзумирање намирница богатих енергијом у виду прерађене, брзо припремљене хране, пица, бомбона, сладоледа, слаткиша, слатких напитака и других намирница, уз смањен ниво физичке активности.
- Навике у исхрани стичу се још у најранијем детињству и оне су засноване на утицајима породице и околине. Деца науче да једу све што родитељи пред њима једу. Тако деца Ескима једу сирово месо моржа, деца у Камбоџи уживају у печеним пауцима, деца у Азији обожавају пиринач. Амерички нутрициониости изнели су пример деце млађе од две године која једу пржене кромпириће и пију газирана пића уместо млека. Помфрит је био најомиљеније јело из групе поврћа међу децом узраста од две године - каже др Стокић и истиче да се данас поједини производи и намирнице више не припремају у ранијим, уобичајеним величинама, те је све више “мега” паковања. - Све је већи асортиман разних “грицкалица”, те просечно десетогодишње дете током девет месеци поједе сопствену тежину чипса.
Савремени услови живљења наметнули су и смањен ниво физичке активности и све више времена се проводи испред ТВ екрана, уз компјутере, игрице, све више се користе моторна возила, лифтови, покретне степенице. Професорка Стокић упозорава да два сата дневно проведено испред ТВ екрана повећава ризик од развоја гојазности за 23 одсто, а ризик од настанка типа 2 шећерне болести чак за 14 одсто.
С друге стране, бројне студије показују да већ губитак у телесној маси од пет до 10 одсто одсто почетне телесне масе даје бројне повољне ефекте на све пратеће компликације гојазности.
- Основу лечења чини дијетски режим исхране прилагођен сваком болеснику понаособ, повећана физичка активност, промена стила живота уз могућу примену медикамената. Повећана физичка активност повећава енергетску потрошњу, неопходну у поступку лечења и превенције, а може да се оствари кроз различите активности, почевши од шетњи, боравка у природи са кућним љубимцем, трчања, вожње бицикла, па све до организованих спортских активности. Уопштено гледано, неоходно је 30 минута или више умерене физичке активности, свакодневно, како би се остварио повољан ефекат на смањење прекомерне телесне масе. Најбоље је примењивати неке од активности као што су брзи ход, вожња бициклом, пливање, игре у води или тенис. Смањење телесне масе није видљиво одмах, а мењање навика свима тешко пада - каже др Стокић.
Потребно је да се усклади количину поједене хране са количином енергије која се утроши кроз свакодневне активности и физички напор. Уношење више калорија него што је потребно може да доведе до повећања телесне масе због нагомилавање вишка масноћа. Потребно је да се ограничи унос хране богатом енергијом као што су брза храна, слаткиши, колачи, заслађена безалкохолна пића, воћни сокови, чоколаде и кандирани производи, а и смањење величине порције је један од начина да се смањи укупан енергетски унос.
Љубица Петровић
Савети за здравији живот
Када се јави осећај глади, боље је посегнути за свежим воћем или поврћем пре него са енергијом богатим слаткишима или грицкалицама, а приликом набавке хране бирати намирнице са мањим постотком масти и угљених хидрата, залихе хране свести на залихе свежег воћа и поврћа, у предаху конзумирати минералну воду, чајеве, свеже цеђене сокове, уместо шећера користити вештачки заслађивач. Не изостављати оброке, а храну сервирати “привлачно” иако је припремљена без додатака масти и разних прелива. Данас су на располагању и бројне посуде које омогућавају припрему хране без додатног обогаћивања мастима.
Засладите храну сами. На пример, купите незаслађен ледени чај, немасни јогурт, овсене пахуљице без додатих арома и шећера, те сами додајте заслађивач или воће. Тако ћете додати много мање шећера него сам произвођач. Када једете десерт, уживајте у сваком залогају. Споро и дуго жвакање хране омогућава да осетите укус и текстуру сваког састојка, те је уживање веће, а унос количине хране мањи.
Правилан одабир угљених хидрата. Угљени хидрати имају велики утицај на ниво шећера у крви, много више него масти и протеини, те је потребно бити паметан у њиховом избору. Они са високим садржајем влакана (комплексни угљени хидрати) споро се варе и апсорбују, те превенирају велику продукцију инсулина и одржавају ниво шећера у крви стабилним.
Користите воће уместо колача за десерт.
Проучите састав онога што купујете читањем састава. Одлучите се за намирнице са мањим садржајем шећера и користите свеже или замрзнуте састојке уместо конзервиране хране. Посебно водите рачуна на садржај шећера у већ припремљеним житарицама и слатким пићима.
Избегавајте већ обрађену и упаковану храну као што су готове супе, готова јела, као и јела са ниским садржајем масти, јер често садрже прикривен додати шећер. Трудите се да своје оброке припремате код куће.
Смањите препоручену количину шећера у рецептима за 1/4 или 1/3 од препоручене дозе. Можете подићи ниво слатког укуса додајући менту, цимет, мускатни орах или екстракт ваниле уместо шећера.
Водите рачуна о уносу алкохолних пића. Коктели мешани са газираним пићима и соковима могу да буду пребогати шећером. Бирајте мешавине пића без калорија, узимајте алкохол искључиво уз храну, а преферирајте узимање црног вина.
