Ово је болест која може да се спречи и зато је изузетно важна превенција и редовни прегледи, као и вакцинација против хуманог папилома вируса, главног изазивача рака грлића материце. Професор др Срђан Ђурђевић са Оперативног одељања Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине каже да је карцином грлића материце други по учесталости малигни тумор гениталних органа код жена у Војводини и да се најчешће открије у периоду између 40. и 44. године.
- Болест може да се спречи и зато је важно да свака жена бар једном у две до три године уради гинеколошки преглед са цитолошким Папаниколау тестом. Дуга је еволуција од преканцерозних промена до појаве карцинома и зато прегледи могу да буду на сваке две до три године. У протеклих десет година имали смо на Клиници више од 2.000 интервенција везаних за преканцерозне промене на грлићу материце, а у протеклих 20 година урадили смо више од 260 радикалних операција због карцинома грлића материце. Од укупног броја гинеколошких операција које урадимо сваке године, од 15 до 20 одсто их је везано за преканцерозне промене и карцином грлића материце - навео је проф. др Ђурђевић и напоменуо како се уз помоћ вакцине против хуманог папилома вируса значајно смањује учесталост карцинома. - Две до ри вакцине у размаку од шест до 12 месеци, које се дају годину дана пре ступања у сексуалне односе, могу и до 95 осто да смање ризик за настанак болести.
Некада су жене најчешће оболевале од рака грлића материце у добу између 45. и 49. године, а онда и између 70. и 84. године, а сада је то између 40. и 44. године. Узрок болести је хумани папилома вирус (ХПВ) и то је најчешћа сексуално преносива болест. Проф. др Ђурђевић каже како постоји период од три до седамнаест година пре појаве болести када се појављују промене у епителу, те је болест могуће превенирати.
- Свака жена би након 17-е године, односно након првог сексуалног односа, требало једном у две до три године да уради цитолошки Папаниколау преглед. За постављање дијагнозе поред цитолошког Папа теста, ради се и преглед грлића материце колпоскопом, ХПВ тест и патохистолошки преглед - казао је проф. др Ђурђевић и напоменуо да је Националну школу за колпоскопију прошло више од 2.000 гинеколога из Србије и Војводине.
Фактори ризика
Фактори ризика који могу да доведу до карцинома грлића материце су ХПВ инфекција гениталних органа, рано ступање у сексуалне односе, пре 16. године, већи број сексуалних партнера, лоши социо-економски услови живота, узраст од 30 до 60 година, присуство имуносупресивних обољења, пушење, одустајање од организованог скрининга и породична склоност, односно предиспозиција. ХПВ је позитивно 20 одсто жена са једним сексуалним партнером, а од 70 до 80 одсто жена са више од пет партнера. Ризик од ХПВ инфекције расте за три процента са сваким новим партнером.
Уколико се лечење започне док су у питању преканцерозне промене, могуће је очување органа уз помоћ мање интервенције. Полно преносива ХПВ инфекција се у великом броју случајева спонтано елиминише, али тамо где то није случај, инфекција доводи до обољења. Уколико жена има једног партнера вероватноћа да ће оболети је 20 одсто, а ако има више од пет партнера тај проценат је од 70 до 80 одсто.
Хумани папилома вирус је најчешћа полно преносива болест и постоји око 200 различитих ХПВ типова. Сви они могу да се поделе у две групе и то ниског и високог онкогеног ризика, а најчешћи је тип 16, који је и један од најраспрострањенијих вируса.
Важан је велики обухват
Проф. др Ђурђевић каже да су вакцине против ХПВ обавезне у неким земљама, те да они већ виде значајну корист по здравље жена од вакцинације. Вакцинација има смисла само ако обухвати одређени број становника, како не бисмо дошли у ситуацију коју смо недавно имали са појавом морбила. За прецизне резултате вакцинације потребно је да прође више времена, како би се видео њен прави ефекат.
- ХПВ инфекција директно покреће механизам абнормалности ћелије грлића материце, тако што се геном ХПВ уграђује у ћелију и ремети њене контролне механизме раста. У више од 90 одсто свих карцинома грлића материце доказано је присуство ХПВ, као директног изазивача канцера, а постоји и минимални проценат карцинома који нису у вези са хуманим папилома вирусима. Елиминисањем ХПВ инфекције, остварује се заштита од рака грлића материце у преко 95 одсто случајева - наводи проф. др Ђурђевић.
Иако већина ХПВ инфекција протиче без симптома, уколико су дуготрајне, ове инфекције могу да доведу до преканцерозних и канцерозних лезија. Ово је нарочито изражено у случају инфекције високоонкогеним типовима ХПВ 16 и 18. Осим локализације на грлићу материце, инфекција ХПВ одговорна је за око 20 до 90 одсто свих локализација планоцелуларног карцинома на орофаринксу, анусу, вулви, вагини и пенису.
Једини природни резервоар ХПВ инфекције је човек, а инфекција се преноси директним контактом са зараженом особом. Најчешћи пут преноса је сексуални контакт, али до заражавања може да дође и након непенетративне сексуалне активности. Иако ретко, ХПВ инфекција може да се пренесе и са мајке на усну дупљу и ждрело новорођенчета током порођаја уколико она има гениталне кондиломе или брадавице које узрокују ХПВ тип 6 и 11.
Употреба кондома, као општа мера примарне превенције, може да смањи, али не и да потпуно елиминише пренос инфекције ХПВ.
Сматра се да је период од почетка инфекције до појаве секвела, инвазивног карцинома, траје око 10 година. Зато је програм ”скрининга” у развијеним земљама допринео значајној редукцији умирања од карцинома изазваних за ХПВ инфекцију.
Вакцина против ХПВ
Према новом Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима у Републици Србији и Стручно-методолошком упутству датом од стране Института за јавно здравље Србије, предвиђена је препоручена имунизација против инфекција изазваних хуманим папилома вирусом (ХПВ). Препоручује се активна имунизација девојчица старијих од девет година, пре првих сексуалних односа, када не постоји ризик од инфекције ХПВ, а превенствено се односи на девојчице шестих разреда основних школа. За имунизацију у узрасту од девет до 13 година препоручују се две дозе вакцине, а ако се са имунизацијом започне касније од овог узраста дају се три дозе ХПВ вакцине.
У земљама где је примењивана, ХПВ вакцина је довела до смањења оболевања од ове инфекције. Међутим, према проценама Светске здравствене организације (СЗО), само током 2012. године, регистровано је 528.000 нових случајева и 266.000 смртних исхода услед оболевања од карцинома грлића материце. Око 85 одсто ових смртних исхода, регистровано је у земљама у развоју. У Војводини и Централној Србији, током 2011. године, карцином грлића материце се по броју новорегистрованих случајева обољења налазио на четвртом месту, после тумора дојке, плућа и дебелог црева, али са трендом пораста.
Вакцина против ХПВ инфекција је високо безбедна. Од 2006. године, од када се први пут примењује у свету, до данас, није регистрован ниједан случај теже нежељене реакције у вези са претходном имунизацијом ХПВ вакцином. Ова вакцина је неинфективна, произведена од једне врсте вирусног протеина који не може да изазове ХПВ инфекцију или карцином. Такође, нема података који указују да би примена ХПВ вакцине могла да има ефекте на плодност.
У оквиру прегледа који би требало да се уради на сваке две, до три године, потребно је да се уради и цитолошки Папа тест, а његова тачност и поузданост као самосталне дијагностичке методе је 51 до 79 одсто. Професор др Ђурђевић каже како је управо зато важно да се уради и гинеколошки преглед, а у ситуацијама када је Папа тест позитиван или сумњив, обавезно треба да се уради и колпоскопски преглед грлића материце под увеличањем са узимањем бриса на ХПВ.
- Цитолошки Папаниколау тест је једноставна и безболна метода, којом се прегледају под микроскопом ћелије добијене брисом са грлића материце у току гинеколошког прегледа. Тест показује појаву упале, присуство ненормалних, атипичних ћелија или ћелија рака грлића материце. Поред сада већ старе Папаниколау класификације, данас је у примени новија ”Бетесда” класификција цитолошког бриса, заснована на улози инфекције хуманих папилома вируса у настанку преканцерозних промена грлића материце - објашњава професор Ђурђевић.
Према старој класификацији, Папа тест је позитиван ако је трећа група или више, а оно што је некада била трећа Б група, по овој новој класификацији назива се ЦИН-СИЛ промене и у питању је директно преканцерозна промена првог, другог или трећег степена.
У случајевима када је Папаниколау брис позитиван и то трећа А група или више, односно ако је по новој класификацији ASCUS/ASCH или више, потребно је да се ради колпоскопски преглед. Колпоскопија обухвата преглед површине грлића материце под увеличањем од 40 пута.
- Колпоскопским прегледом могу да се уоче преканцерозне промене или карцином грлића материце који починују на вагиналном делу грлића материце и манифестују се у виду такозваних “сумњивих” колпоскопских слика. Промене које су локализоване искључиво унутар канала грлића материце, односно у цервикалном каналу, уобичајено се не виде колпоскопски и открију се узимањем Папаниколау бриса четкицом која улази дубоко у канал грлића материце - наводи проф. др Ђурђевић.
Уколико су два узастопна налаза Папа теста негативна, прегледи могу да буду једном у три године. Заједничка примена цитологије, односно Папаниколау теста, и колпоскопије, даје тачност од 98 одсто у дијагностици преканцерозних промена грлића материце.
- Око 20 одсто интервенција и операција које се раде у Клиници за гинекологију и акушерство односе се на лечење преканцерозних промена и рак грлића материце. Годишње урадимо од 100 до 150 мањих интервенција, 50-ак интервенција се уради у Поликлиници, а имамо од 10 до 20 великих операција. За све операције рака грлића материце немамо листу чекања - навео је проф. др Ђурђевић и додао како у почетној фази болест нема симптома, потом се јавља контактно крварење, а у каснијој фази и болови.
Осам трудница са карциномом
У последњих десетак година у Клиници за гинекологију и акушерство КЦ Војводине имали су осам трудница код којих је у трудноћи откривен рак грлића материце. - У четири случаја је била поодмакла трудноћа, а у четири трудноћа је била на почетку. Труднимо се да радимо поштедну операције, тако да су здрава деца рођена у 50 одсто случајева - испричао је проф. др Ђурђевић.
Дијагноза инвазивног карцинома грлића материце поред обавезне патохистолошке верификације укључује и преглед магнетном резонанцом карлице (МР), што се ради у Центру за радиологију Клиничког центра Војводине, а лечење подразумева хирургију, зрачење и хемиотерапију. Уколико је тумор величине до једног центиметра, може да се сачува материца и очува могућност рађања. Проф. др Ђурђевић истиче да примарна превенција подразумева вакцинацију против ХПВ, која сада није обавезна, а секундарна превенција је ”скрининг” који би обухватио прегледе свих здравих жена између 25. и 64. године.
Чињеница је да је рак грлића материце излечива болест уколико се открије на време, а ”скрининг” програм је пут за спречавање болести, као и за њено излечење. Уколико постоји сумња на постојање болести, ове жене имају приоритет и када је реч о прегледима, као и о термину операције, које се заказују у најкраћем могућем року.
Лекари новосадске Клинике за гинекологију и акушерство имали су и десетак случајева када је женама у трудноћи откриван овај карцином. Професор Ђурђевић каже да су женама на крају трудноће радили царски рез и да су имали три таква случаја.
- Када се карцином открије на почетку трудноће, жена мора да одлучи да ли предност даје трудноћи или лечењу. Ако се болест открије у трећем триместру трудноће, циљ лечења је да се прво оконча трудноћа и добије здрав плод, па да се онда жена лечи, како не би дошло до расејавања ћелија - објаснио је проф. др Ђурђевић.
Пацијенткиње прво треба да иду на преглед код гинеколога у Дом здравља и тамо им се у оквиру прегледа уради и Папа тест.
- Уколико је сумњив цитолошки налаз Папаниколау теста, пацијенткиње се упућују у Поликлинику КЦВ и код нас на Клинику на додатне прегледе. Ако се промена открије у преканцерозној фази болести, раде се мање интервенције. У том случају пацијенткиње чекају месец до два на операцију, јер болест има дугу еволуцију. Пацијенткиње са карциномом до 4 цм у највећем промеру, требало би да се оперишу у року од шест недеља и код нас за ове пацијенте нема листе чекања, јер представљају приоритет. Уколико није могућно да се уради операција, оне се упућују на даље лечење у друге установе - објаснио је проф. др Ђурђевић и додао да најмлађе пацијенткиње имају 25 године, а најстарије оболеле жене имају до 80 година.
Када су тумори до два центиметра и без метастаза, успешност излечења је 95 одсто и у том случају су одлични резултати.
- Добра је прогноза и ако су већи од два центиметра, а нема метастаза. Лошије су прогнозе уколико постоје метастазе у лимфним чворовима и тада се пацијенткиње упућују на даље лечење, али и ту су код једне групе пацијенткиња добри резултати - истакао је проф. др Ђурђевић.
Професор Ђурђевић је нагласио да је захваљујући редовним прегледима у Финској смањен број оболелих од овог малигнитета и сада се болест јавља код четири од 100.000 жена.
- Код нас на 100.000 оболи 21, до 22 жене, што је ипак помак на боље јер је раније тај број био већи и оболевало је 27 жена на 100.000 - навео је др Ђурђевић.
Како објашњава, на територији Војводине су у току припреме за организовну примену ХПВ вакцине, што је у надлежности Службе за епидемиологију Института за јавно здравље Војводине.
- Вакцина ће бити доступна у апотекама, а биће организовани посебни пунктови за давање вакцина у Домовима Здравља. Вакцину би требало да добију девојке пре ступања у полне односе, идеално би било између 12. и 13. године, мада може и касније. Потребно је да прође око једне године од давања вакцине, како би се развио имунитет. У развијеним земљама, где је организован скрининг и вакцинација, проценат оболевања женске популације од рака грлића материце је испод једне до две на 100.000 жена - нагласио је проф. др Ђурђевић.
Припремила: Љубица Петровић
„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
