"То је нека нова Србија, то је заиста нешто што нисмо могли ни да замислимо до пре само пар година када говоримо о Србији, да смо први или други у овако неким стварима, осим да то није спорт или математика, физика или некада музика", рекла је Брнабић на представљању 13. издања Сиве књиге НАЛЕД-а.
Србија је сада заиста потпуно другачија земљла, поручила је Бранбић.
Истакла је да то влади даје ветар у леђа за даље реформе, као и да се ти успеси нису десили случајно.
Брнабић је рекла да је све то постигнуто захваљујући реформама и финансијској косолидацији земља у претходном периоду.
Захвалила је НАЛЕД -у на дугогодишњој подршци у реформама и помоћи да власт идентификује кључне ствари и да их имплементира.
"Све са циљем да Србија постане земља у којој ће бити лакше послоавање и већи квалитет живота грађана", нагласила је Бранабић.
Подсећа да је 2020. била веома тешка годија за Србију и цео свет, са изазовима које нико није очекивао.
Премијерка је рекла да ће и 2021. бити година са пуно изазова, као и да је током ове кризе влада покушавала да нађе најбољи баланс између здравља грађана и заштите здравственог система и приведне активности, еконоије и живота, то јест менталног здравља нације.
"Током читаве 2020. смо се трудили да то урадимо и то ћемо радити још до половине 2021. или чак и до краја ове године. Видећемо како буде ишла имунизација и у Европи и у свету, јер нисмо острво за себе, ако наши суседи и партнери ту немају успеха онда ћемо и ми трпети последице", рекла је Брнабић.
Каже да смо имали до сада укупно 10 измена протокола како би што ефикасније лечили оболеле од ковида 19.
"Купили смо довољно тестова и стално их набављамо", нагласила је Брнабић.
Навела је да су запослени нови здравствени радници у кризној години, као и да је здравственим радницима закључно са 1. јануаром 2021. повећана плата за укупно 15 одсто. За њих је, додаје, обезбеђено и по 10.000 динара.
Тако да смо постигли најбоље резултате у здравству у 2020. години, а и у привреди смо имали најбоље резутлате у Европи, с обзиром да је пад БДП-а наше земље био свега један одсто, навела је Брнабић.
Чак је индустријска производња повећана у 2020. за 0,4 одсто у односу на 2019. годину, а и било је за преко 50.000 више регистрованих запослених.
Како је рекла, у најгорим временима када су сви у свету губили посао, имали смо постављање камента темељца за нове фабрике и то су су били у питању инвеститори из "конзервативних земаља" као што су Јапан и Немачка.
То најбоље говори колико вере неко има у будућност наше земље, нагласила је Брнабић.
Подсећа да су повећане и плате и пензије, као и минимална зарада, а да је јавни дуг остао испод нивоа од 60 одсто БДП-а.
"Увели смо електронску размену података захваљујући чему су од 1. јуна 2017. органи државне управе и локалне самоуправе су размени међусобно 22 милиона података, што значи 22 милиона пута наши грађани нису ишли на шалтер", навела је Брнабић.
Она је истакла да ће и у 2021. години бити настављена подршка привреди и грађанима и подсетила да ускоро почиње реализација трећег пакета помоћи државе који је вредан 250 милијарди динара.
Указала је да укупна подршка државе кроз сва три пакета помоћи за привреду и грађане износи осам милијарди евра.
Поред борбе са короном, Брнабић наводи да су изазови државе даљи раст и развој привреде, раст плата и пензија, грађење инфраструктуре, али и наставак дигитализације.
У том смислу, Брнабић је најавила дигитализацију здравства у оквиру које би биле развијене електронске услуге попут е-здравственог картона, е-упута и е-боловања.
Подсетила је да је основано Координационо тело за дигитализацију компленог здрвственог система чију су, између осталих, чланови и представници НАЛЕД-а.
У плану је, истиче председница владе, и проширење обухвата сезонских радника на туризам и грађевину кроз електронски систем за пријаву сезонских радника како би се смањила сива економија.
У оквиру Министарства за рад и социјалну заштиту, Брнабић је најавила да ће бити спроведене неке кључне рефомре, а једна од њих је увођење социјалних карата за које је недавно усвојен Закон у Народној скупштини.
"Сада идемо у имплементацију тог Закона, ту не смемо да омашимо и погрешимо, јер је то једна од кључних реформи за најугроженије становнике у Србији", рекла је Брнабић.
Најавила је и рад на доношењу Закона о нестандардним радним односима.
У области борбе против сиве економије, Брнабић је најавила онлајн фискализацију која је дефинисана кроз недавно донети Закон о фискализацији.
Потпредседница владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић поручила је данас, на представљању 13. издања Сиве књига НАЛЕД-а, да Србија може да буде међу првих 10 земаља на Дуинг бизнис листи Светске банке, ако је већ успела да заузме девето место у свету по издавању грађевинских дозвола.
Михајловић, која је и председница владине Радне групе за унапређење позиције Србије на Дуинг бизнис листи СБ, рекла је да је сигурна да је сигурна да ће наредне године у Сивој књизи бити мање препорука за регулаторну реформу које треба спровести.
"Мислим да смо показали сваке године да можемо да поправимо услове пословање. Заједнички смо радили на томе са НАЛЕД-ом", навела је Михајловић.
Подсећа да је 2020. година била веома тешка, али да је и поред тога Влада Србије донела Акциони план за даље побољсасње Србије на ДБ листи у запериод од 2021. до 2023. године.
Додаје да је већ доста урађен о и по питању Закона о стечају и увођења електронског.
Михајловић је нагласила да ниједан да ниједан инветитор из Србије није отишао током претходне године и да то говори о условима пословања у нашој земљи.
Потпредседница владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да се неће дозволити градња малих деривационих хидроелектрана у заштићеним зонама.
Михајловић је, на представљању 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, рекла да ће ускоро бити донета четири закона у области рударства и енергетике, међу којима је и Закон о обновљивим изворима енергије.
"Водили смо рачуна и о чувеним МХЕ и нећемо дозволити да се граде мале деривационе хидроелектране у зонама заштите, јер оне нам неће толико обезбедити енергетску безбедност, а моземо сачувати животну средину", поручила је Михајловић.
Додаје да предстоје нова улагања у средње и велике хидроелектране.
"Морамо у наредном периоду корак по корак да смањујемо производњу из термолектрана односно из нискоквалитетног лигнита и то је оно што нас чека у деценијама испред нас", рекла је Михајловић.
Истиче да је визија да кроз петнаестак година имамо бар 40 одсто енергије из обновљивих извора, а 2050. да имамо потпуно "зелену Србију".
"Први пут Закон о обновљивим изворима енергије да повећамо производњу електричне и топлотне енергије из обновљивих извора.
Каже да је укључен нови појам аукција, дакле конкуренције између произвођача обновљиве енергије.
"Такође, потрошачи могу да буду и произвођачи, хоћемо да видимо те соларне панеле и на српостким халама и на кућама и стамбеним заградама и будемо препознати по обновлљивим изворима енергије", навела је министарка.
Михајловић каже да је национални циљ да се смаји потрошња енергије и да ће држава максимално помоћи грађанима кроз Фонд за енергетску ефикасност.
Реформе у Србији, упркос пандемији корона вируса, нису стале и институције у Србији су успеле да спроведу 13 препорука Сиве књиге, две у потпуности и 11 делимично, рекао је данас председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић на представљању 13. Сиве књиге, која садржи 100 нових и иновираних препорука за боље пословање.
Највише препорука НАЛЕД-а је, каже Ђокић, усвојилом Министарство финансија које је бројне процедуре пренело у дигитални свет.
“Ступио је на снагу нови закон и успостављен портал електронских јавних набавки. Након вишегодишњег залагања НАЛЕД-а, усвојен је и Закон о фискализацији који предстсвља значајан помак у правцу њене дигитализације и у завршној фази је увођење система еФактура”, навео је Ђокић на представљању најновијег издања Сиве књиге.
Каже да је статистици потпуно реализобваних препорука Сиве књиге допронело и Министартсво грађевинарства у сарадњи са Републичким геодетским заводом и то кроз увођење електронске доставе решења катастра у еСандучиће грађана на портал еУправе.
“Ово решење ће донети значјане бирократске олакшице за око 500.000 грађана који сваке године прометују непокретности”, рекао је Ђокић.
Отпочео је, каже, и рад на проширењу веома успешног система електроснке пријаве сезонских и повремених радника у пољопривреди на секторе помоћи у кући, туризма и грађевинасртва, што је значајан корак у борби против рада на црно.
Позтивне примере дали су, наводи, и Министартсво здравља припремом плана оптимизације установа здравствене заштите и заустављањем спирале дуговања државних апотека, а Министарство трговине и Министартсво државне управе кроз даљи развој еУправе.
Ново издање Сиве књиге се, каже, разликује од претходних и по томе што доноси 15 препорука означених ковид-19 беџом како би се указлао на најчешће админисрративне препреке са којима се суочавају грађни и привреда у доба пандемије.
“Ови предлози се примарно односе на потребу дигитализације и унапређења здравственог система, регулисања рада од куће и дургих флексибилних облика ангажовања и смањења пореског оптерећења привреде”, каже Ђокић.
Најновије издање Сиве књиге доноси и нових 13 препорука за Владу Србије, а поново су издојено 10 приоритетних.
Међу њима су, каже, и дугогодишње иницијативе за смањење пореског оптерећења зарада и усппстваљање јавног електронског регистра непореских намета.
Подсетио је да је одмах по проглашењу ванредног стања НАЛЕД предложио сет 10 приоритетних мера за подршку привреди, као и више десетина секторских препорука и успостављена је платформа за прикупљање донација најугрожнеијим локалним самоуправама.
Навео је да је у протеклих 12 година усвојена готово половина од 268 препорука НАЛЕД-а, колико је до сада изложено у тој публикацији.
Директор Канцеларије за ИТ и државну управу Михаило Јовановић изјавио је данас да су следеће електронске услуге које ће заживети бити упис ђака у средњу школу, подизање кредита, али и праћење школовања свих ђака кроз јединствени инфромациони систем просвете.
На представљању препорука из "Сиве књиге 2021" НАЛЕД-а, Јовановић је казао да је данас могуће развијати такве електронске услуге јер су у последње три до четири године донети одређени закони, али и унапређена инфраструктура за развој електронске управе.
Навео је да су међу електронским услугама које су покренуте у последњих неколико година е-беба, е-катастар, е-рецепт и додао да је циљ електронске управе да скрати време чекања грађана на шалтерима.
Поред тога, циљ је и да запослени на шалтеру све потребе грађана ураде користећи електронске системе.
"Поглед у будућност назвао бих тоталном електронском управом и новом генерацијом електронске управе. Сада када имамо законе и инфраструктуру имамо и могућност да додатно развијамо услуге које ће бити доступне путем интернета", рекао је Јовановић.
Говорећи о електронским услугама које ће у наредном периоду бити покренуте, Јовановић је навео да је једна од њих електронски упис у средњу школу.
Јовановић каже да ће тај систем омогућити да родитељи од изражвања жеља до уписа неће морати да долазе у школу, већ ће то све моћи да заврше електронски.
Истакао је да ће тај систем заживети већ ове године.
У плану је, додаје Јовановић, и да се привреди и банкама ставе на располагању подаци јавне управе како би грађани могли да подигну кредит без одласка на шалтер.
Трећа електронска услуга која је у плану, наводи Јовановић, јесте да и страни држављани буду у могућности да користе предности наше е-управе и да и они постану е-грађани.
Ускоро се, истиче Јовановић, очекује и пуштање у рад јединственог информационог система просвете на којем се, каже, ради две године.
Тај систем пратио би школовање и успешност ђака од вртића до универзитета.
За неколико недеља, каже Јовановић, биће пуштена у рад услуга еПлаћање.
Многе земље се сада суочавају са потребом нових радних ангажмана који у 20. веку нису били препознати као важни, а они су у Србији порасли за 53 одсто у односу на 2010. годину, изјавила је данас министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић.
На представљању 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, Кисић Тепавчевић је навела да је порасло и ангажовање за непуно радно време, али је оно са 10 одсто учешћа код нас и даље мање него у Европској унији, где износи 19 одсто.
То, према њеним речима, значи да и код нас треба очекивати пораст оваквог начина ангажовања и припремати се за то.
То ће се урадити кроз измене закона, а пре свега кровног Закона о раду, чије измене, како је најавила министарка, ваља очекивати у наредном периоду.
Истакла је да је све више онлајн ангажмана, читав низ послова се ради од куће што је посебно изражено у доба ковида.
"Да бисмо регулисали један веома важан сегмет тог рада, министарство је направило водич за безбедан рад од куће", рекла је министарка Дарија Кисић Тепавчевић.
Додала је да регулисање нових облика радног анагажовања подразумева деловање не само Министарства за рад него и других министарстава у Влади Србије.
Нагласила је да су постигнути одлични резултати поједностављеног електронског начина пријављивања сезонских радника у пољопривреди, па је на овај начин 2019. године пријављено 27.000 радника, што је десет пута више у односу на пре годину дана.
Од тога је велике користи имао и буџет Србије у који се на конто ових пријава слико 245 милиона динара.
Министарка је указала да је циљ да се сада успешан пример пољопривреде примени и на друге делатности, пре свега грађевинарство, угоститељство, послови помоћи код куће.
"Ради се на изради нацрта закона о поједностављеном радном ангажовању и у овим делатностима. Радна група је формирана у децембру", рекла је Кисић Тепавчевић.
Додала је да је израда нацрта закона у финалној фази и да усвајање ваља очекивати у наредном периоду.
Дигитализација је као карика која повезује реформе, а Србија треба дигиталну реформу прихвати и усмери је у правом правцу, каже шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и наводи да Србија има јак ИТ сектор.
На панелу посвећеном дигитализацији “Заједно за дигиталну економију”, у оквиру представљања 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, Фабрици је нагласио да су дигитализација и зелена агенда приоритети у ЕУ, заједно са финансијским планом за наредних седам година.
“Око 60 до 70 одсто трговине и инвестиција у Србији долазе из ЕУ. Што више Србија улаже у своју зелену политику и политику дигитализације, више се уклапа у план економских реформи”, поручио је Фабрици.
Навео је да дигитализација помаже приступању у ЕУ и унапређењу пословног окружења у Србији и истакао велике ушстеде које доноси и дигитализација и зелена реформа.
Фабрици је рекао да ЕУ наставља да пружа подршку Србији на њеном путу ка Унији, и навео да се очекује да Економски инвестициони пан за Западни Балкан мобилише од 25 до 28 милијарди у овом регион за наредних седам година.
“Пошто Европа расте, Србија треба да настави да расте са ЕУ”, поручио је Фабрици.
Навео је да су дигитализација и зелена агенда главни покретачи економског развоја, а да Србија доста ради и на регионалном тржишту и на томе да се регион Западног Балкана учини привлачнијим за инвестиције.
“Многе од препорука НАЛЕД-а су и наше препоруке, и оне су веома корисне”, рекао је Фабрици.
Навео је и да реформа јавне управе отвара пут Србији ка приступању ЕУ и оценио да је потребно редизајнирање односа између институција и пословног окружења и грађана.
Нагласио је да је важно понудити грађанима услуге, које су и питање ефикасности и смањења непотребних административних процедура.
Фабрици је говорио о важности дигитализације у многим другим областима.
