Инфлација није опасна док је једноцифрена

Инфлација није велика опасност док је једноцифрена, она је у Србији у октобру износила 6,6 одсто, али је проблем ако постане двоцифрена, изјавио је економиста Љубодраг Савић.
inflacija statistika
Фото: pixabay.com

Гостујући на ТВ  Танјуг , Савић је рекао да инфлација има две компоненте - реалну и психолошку, додајући да се реална односи на оно што се дешава на тржишту, а да је психолошка опаснија јер људи због страха да ће поједини производи нестати, масовно купују и стварају залихе, чиме повећавају тражњу.

„Инфлација док је једноцифрена није велика опасност, проблем је када она добије другу ногу, онда почне да функционише тај други елемент инфлације - психолошки. Ми смо тренутно далеко од те ситуације”, рекао је Савић.

Истиче да је тешко рећи шта ће бити са инфлацијом до краја године, јер се с њом, како наводи, „никад не зна”.

Савић додаје да држава донекле може да утиче на кретање инфлације, али упозорава да мора да размишља и о тој „психлошкој компоненти”.

Објашњава да се цене производа могу контролисати умањењем царине, пореских оптерећења или замрзавањем цена, као што је то учињено са хлебом.

Међутим, додаје, психлошка компонента се не може лако конторлисати, јер када потрошачи процене да неког производа неће бити довољно, купују више и рачунају да када дођу идући пут у трговину да ће и цена бити виша.

„Они на тај начин повећавају тражњу и стварају услове да опет скочи цена”, рекао је Савић.

Каже да је на повећање инфлације утицало повећање цена енергената, а да инфлација вуче повећање и осталих цена.

Указује да је, на пример, цена гвожђа порасла за 140 одсто, додајући да је тај материјал важан у станоградњи који је један од сектора који вуче наш БДП.

„Због тога и цене станова иду на горе”, рекао је Савић.

Истиче да је светска привреда током пандемије доживела велики поремећај, јер су некада нормални облици сарадње постали тешки.

Савић указује да се, на пример, 95 одсто батерија производи у три земље Кини, Јужној Кореји и Јапану, а током пандемије био је отежан транспорт робе до Европе, што је утицало на повећање трошкова.


Повратак у циљане границе

Инфлација у Србији није резултат повећане тражње због помоћи државе грађанима и привреди, већ је увезена од споља и последица је велике глобалне тражње након закључане пандемијске економије, изјавила је јуче гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Говорећи на Одбору за финансије у Народној скупштини, Табаковић је казала да су процене НБС да ће се инфлација од половине наредне године вратити у границама циља.


Подсетио је и на проблем који је направио теретњак у Суецком каналу.

„Такве ствари утичу на пораст трошкова, али самим тим и цене производа”, закључио је Савић.

Треба подсетити и  да су ц произвођача производа пољопривреде и рибарства у септембру 2021. године, у односу на исти месец 2020. године, повећане  за 41,4 одсто, саопштено је из Републичког завода за статистику.

Посматрано по главним групама производа, у односу на исти месец претходне године, највећи утицај на раст цена забележен је у групама: кромпир (89 одсто), индустријско биље (55,4 одсто) и жита (43,1 одсто).

Д. Млађеновић

Eki
23.11.2021 • 12:20
Ma da šta je to 9% manje vredna plata svake godine?
Sitnica...
EUR/RSD 117.5832
Најновије вести