Њима су одобрени државни подстицаји у висини од 132,22 милиона евра уз обавезу да запосле најмање 24.089 нових радника. То значи да је држава у просеку инвеститорима давала 5.489 евра по запосленом.
Од укупног броја уговора , са домаћим инвеститорима потписано је шест у висини подстицаја од 4,94 милиона евра и обавезом запошљавања 947 нових радника. То је 5.215 евра по раднику. Са страним инвеститорима потписано је 35 уговора о додели средстава , а вредност подстицајних средстава била је 127,28 милиона евра. Предвиђено је запошљавање 23.142 нових радника, што је 5.500 евра по раднику.
Министарство привреде је, како би повећало шансе домаћим фирмама да добију државне подстицаје за отварање нових погона и ново запошљавање, крајем 2016.године донело Уредбу којом су лимити у условима за улагање спуштени на до сада најнижи ниво када је реч о обавезном улагању и запошљавању. После годину дана примене ове Уредбе учинак је половичан , јер су страни инвеститори и даље далеко бројнији , јер они и даље привлаче знатно више државних средстава подстицаја.
С друге стране, у пројектима које држава спроводи кроз јавне позиве, а који подразумевају подстицаје и улагања уз запошљавање до 100 нових радника, предњаче домаћи инвеститори. Наиме, на јавни позив који је Министарство привреде расписало у марту прошле године, стигло је 34 пријаве заинтересованих улагача. До сада је, према подацима Министарства приреде, разматрано 18, а преосталих 16 је на чекању. Од 18 разматраних пројеката сви су прихваћени. Од тог броја је 17 уговора потписано са домаћим инвеститорима, а само један са страним. Укупна вредност подстицаја износи 2,9 милиона евра, а корисници субвенција су у обавези да на неодређено време запосле 815 радника, што значи да је држава за отварање једног радног места дала 3.560 евра.
Анализа Милорада Филиповића, професора Економског факултета у Београду и Мирољуба Николића, стручног сарадника Министарства привреде , показала је да су од 2006. до 2016. потписана 314 уговора о додели подстицајних средстава за привлачење инвестиција. Од тог броја, 149 уговора потписано је са домаћим, а 165 са страним инвеситорима. Укупна предвиђена вредност инвестиција по основу ових уговора износила је 2,12 милијради евра, при чему доминирају страни инвеститори – 81,4 одсто у односу на домаће – 18,6 одсто. Странци су добили од државе и већу инансијску подршку, а реализација одобрених инвестиционих пројеката подржана је подстицајним средствима у вредности од 501,80 милиона евра, од чега је 90 одсто додељено страним улагачима. Ови аутори указују и на то да је највећи број уговора у том периоду раскинут са домаћим инвесторима – 83 , док је са страним раскинуто 16.
Нове технологије и веће плате
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж не спори да су до сада даване велике субвенције по радном месту инвеститорима из радно интензивних индустрија у којома се људи запошљавају на једноставним и самим тим мање плаћеним пословима, али тврди да је то било нужно у тренутку велике стопе незапослености у Србији.
"То јесте био случај у претходном периоду, када нам је било важно да се смањи незапосленост, што је и постигнуто. Такве инвестиције и даље ће се подстицати, али пре свега у мање развијеним крајевима у којима је незапосленост највећа. Међутим, добро је, да је међу компанијама које сада долазе и са којима се преговара, све више оних које српској привреди доносе савремене технолошке процесе", оценио је Чадеж.
Ова и наредне године, према стратешкој одлуци Владе Србије, треба да допринесе да се осим подстицаја инвестиција које запошљавају велики број људи у радноинтензивним индустријима, привуче више високотехнолошких компанија које ће запошљавати и боље плаћене високо образовне људе. Колико је то неопходно показује и анализа подстицајних средстава које је инвеститорима држава давала између 2006. и 2016. године у области прерађивачке индустрије. Тако су од 188 пројеката у области прерађивачке индустрије подстицаје добила само четири пројекта високе технологије , што је свега 0,5 одсто укупно одобреног новца.
Љ.Малешевић
