Уредник МАТ-а Иван Николић је одговарајући на питање новинара, у Привредној комори Србије, како ће се новац од концесије одразити на финансије рекао да ће "410 или 420 милиона евра отићи у буџет", пошто ће остатак од 501 милиона евра отићи малим акционарима.
Каже да тај новац није велики износ који може нешто да промени, али да ће свакако имати позитиван утицај:
"Може да се појача раздуживање према споља, може као подршка инвестиционим пројектима. Ми, иначе, немамо проблем са ликвидношћу буџета за финансирање пројеката, већ је проблем са самим пројектима и њиховом реализацијом".
Додао је да је добро што је обезбеђен додатни финансијски стимуланс и да је "сада посебно важно да постоје ургентна места у који би тај новац морали да уложимо".
Стојан Стаменковић из МАТ-а истиче да је важно да тај новац не оде у потрошњу, као што је било 1996. годије, "када је Телеком био продат Италијанима и када је тај новац отишао у потрошњу".
"То је подигло индустријску производњу у периоду од свега пет или шест месци и онда је било чица мича и завршена прича. Тај новац не би смео да иде у потрошњу", нагласио је Стаменковић.
Сарадник МАТ-а Махмуд Бушатлија је рекао да би тај новац требало уложити у нешто још профитабилније од београдског аеродрома.
Влада Србија је концесију над београдским аеродромом поверила француској компанији "Ванси ерпортс", која је победила на тендеру, а Французи су понудили 501 милион евра за 25 година, уз инвестициону обавезу од 732 милиона евра, док ће годишња такса на концесију бити од пет до 16 милиона евра.
Концесија од 25 година која покрива финансирање, рад, одржавање, проширење и надоградњу постојећег аеродромског терминала и писта.
Из те компанија поручују да очекују да уговор о концесијии званично буде потписан у првом кварталу ове године, када ће и званично преузети управљање "Теслом".
Главни извршни директор "Ванси концесија" и председник "Ванси ерпортс", Николас Нотеберт (Ницолас Нотебаерт), изјавио је да ће београдски аеродром бити седиште француске компаније у централној и источној Европи.
