Наводи да повећање цене грејања неће тражити све топлане. Посебно наглашава да се дугови за грејање годинама не смањују и да би наплата по потрошњи била најефикаснија.
Од понедељка су топлане почеле техничке пробе система, а грејна сезона у Србији званично почиње 15. октобра. У току је уговарање енергената, а топлане траже веће цене грејања од пет до 30 посто.
Дејан Стојановић истиче да се ремонтни радови приводе крају и да су створени услови за релативно безбедан почетак грејне сезоне.
Што се тиче набавке енергената, природни гас је уговорен у висини од 85 одсто, мазут 33, угаљ 49, биомасе скоро 50 процената и топлотна енергија која се купује из ЕПС-а у висини од 75 процената.
Указује и да постоје одређени проблеми у неким градовима, посебно у Врбасу и Лозницу, али се решавају и очекује да ће до почетка грејне сезоне све бити у реду.
Када ће почети грејна сезона
Наводи да је стручно мишљење да грејна сезона треба да почне онда када одлуке то и налажу, а то је 15. октобар, а онда да се уклапа сходно задатим временским условима.
Одлуке се разликују по градовима и општинама у смислу каква је прогноза или температуре дан или три, али да то све важи за период до 15. октобра и након 15. априла када се сезона завршава.
Садашње прогнозе које, указује, нису никада до краја поуздане, најављују да се захлађење очекује 20. односно 21. октобра.
Колико поскупљење траже топлане
Говорећи о повећању цена грејања, Стојановић каже да је у 22 локалне самоуправе повећана цена.
"У претходних неколико дана су се кроз неке медије провукле неке, како бих рекао, дезинформације. Значи, у овом тренутку, оно што су јединице локалне самоуправе одобриле промене цена топлана или грејања од њих 60, негде су 22 повећале цене", прецизирао је Стојановић.
Објашњава и да су разлози за то што у две године локалне самоуправе нису давале сагласност за тако нешто.
"Гас је поскупео 50,4 одсто, што резултира повећању од скоро 30,30 посто, мазут је од почетка ове године до данас 28,34 процента, тако да то су разлози повећања цена. Ту постоји само две варијанте, или да се то комплетно иде са тим тржишним, да кажем условно економски оправданим ценама, или да субвенционише према сагласној методологији за одређивање цене јединица локалне самоуправе", наводи Стојановић.
Појашњава и да неће све топлане повећати цене грејања и да то све зависи од динамике и методологије одређивања цена.
Истиче да се дугови за грејање већ годинама не мењају, да се то углавном анализира током летњег периода, али и да се тај дуг готово годинама не смањује.
"Та потраживања су негде близу 18-20 милијарди динара од стамбеног простора и неких десетак милијарди од пословног. Плус, најмањи је дуг заправо у овом тренутку, није занемарљив, али је негде 100-150 милиона од буџетских корисника", додаје.
Каже да је присталица наплате по потрошњи, јер се онда све много брже ради, и онда практично сви могу да се укључе у примену мера енергетске ефикасности.
"Значи неминовно је да сви пређемо на то, онда се, онда није упитно уопште да ли је грејна сезона почела 15. 16. или 20. октобра или 1. новембра", закључује Стојановић.
Наглашава и да је циљ да до 2030. године комплетно избацимо мазут и угаљ.
(RTS)
