За свега 17 минута од тренутка када је директор огранка компаније „РЖД интернешенел” у Србији, која изводи радове на деоници пруге за брзину возова до 200 километара на сат од Старе Пазове до Новог Сада, Мансурбек Султанов дао знак екипи радника с јужне стране тунела, уклоњена је последња земљана баријера и десна тунелска цев је пробијена, што је дочекано аплаузом с обе стране и отварањем шампањца.
Тунел у Чортановцима састоји се од две паралелне једноколосечне цеви, чија укупна дужина је 2.242,5 метра. Десна цев, која је јуче прокопана, дуга је 1.086,5 метара. Лева ће, како је јуче рекао Султанов, бити прокопана у јуну, како је и предвиђено динамиком радова.
– Ово спајање обављено је пре рока, а следећа цев ће бити прокопана у складу с утврђеним термином, у јуну ове године – рекао је Мансурбек Султанов, и додао да ће сви радови на деоници за коју је задужен „РЖД интернешенел” бити завршени у новембру 2021. године. – Као што сам рекао на почетку радова на тунелу, када је с градилишта остварена директна видео-веза са владама Републике Србије и Руске Федерације, сви рокови ће бити испоштовани. Представници инвеститора – „Инфраструктура железнице Србије” – свакодневно су с нама и заједно решавамо проблеме који се појављују и типични су на оваквим објектима. Коронавирус нас не омета у послу. Радимо поштујући прописе и наредбе Владе Србије. На данашњи дан 1.000 радника је ангажовано на пројекту, без обзира на све околности које су нас задесиле.
Слободанка Катанић из Центра за управљање пројектом „Брза пруга” у „Инфраструктури железнице Србије” изразила је захвалност свим учесницима на пројекту, посебно извођачу, којег ни коронавирус није спречио да настави посао пуним интензитетом.
Султанов је нагласио да је за развој Србије деоница Стара Пазова – Нови Сад од стратешког значаја, а тунел у Чортановцима један од најкрупнијих објеката железничког грађевинарства у земљи. До сада је завршено 86 одсто радова на тунелу који пролази кроз сложено геолошко подручје. Приликом копања примењени су савремена технологија и механизми. По речима директора пројекта задуженог за тунел и вијадукт Видоја Мелентијевића, примарна конструкција обухвата фазе изградње цевастих штитова и подграде од ремената, бетонирање млазним бетоном и ојачавање анкерима, док се секундарна конструкција састоји од монолитног армираног бетона с израдом хироизолације.
Инфраструктурно јачање Србије
Пре но што је дао сигнал за спајање тунелских отвора, директор огранка „РЖД интернешенела” у Србији Мансурбек Султанов прочитао је поздравно писмо амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Боцан-Харченка са честиткама упућеним учесницима тог великог грађевинског захвата: „Без сумње је да је то најважнија фаза изградње савремене железничке пруге Београд–Будимпешта, која ће постати неодвојив део мреже брзих пруга у Европи. Реализација пројекта ће учинити Србију јачом на инфраструктурном плану, а наше народе још ближим! Посебну захвалност желим да изразим градитељима овог објекта, који у сложеним условима чине све што је могуће да би се деоница Стара Пазова – Нови Сад што пре пустила у експлоатацију.
„Посебно бих желео да се захвалим нашим српским партнерима, који раде раме уз раме с руским стручњацима на овом објекту, а огромну захвалност заслужује руководство Србије – председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, као и други одговорни запослени у српским министарствима и установама, који пружају свестрану подршку реализацији овог амбициозног подухвата”, наводи се у писму.
Боцан-Харченко је додао да се у овом тешком периоду јасно види с каквом упорношћу српска влада чини све што је могуће да би сачувала животе својих грађана и грађана Русије који се налазе у Србији, доноси одлучне мере за спречавање ширења инфекције изазване коронавирусом, труди се да сачува економски потенцијал земље и спречи социјалну тензију у друштву, и изразио посебну захвалност због тога. Амбасадор је поручио да је Русија увек била и биће раме уз раме са Србијом, чак и у најтежим временима, и наставиће и убудуће да пружа помоћ и сарадњу братском српском народу.
Честитка Игора Мировића
Председник Покрајинске владе Игор Мировић честитао је јуче „Руским државним железницама” и бројним домаћим предузећима пробијање прве тунелске цеви у Чортановцима, на траси брзе пруге Београд – Нови Сад.
„Ово је велики успех радника, инжењера и свих других који су допринели да се у планираним роковима реализује део овог важног посла. Крајем наредне године путоваћемо возом до Београда, нашег главног града, за највише 45 минута, што ће бити од огромног значаја за све. Честитам и Влади Србије на доброј координацији ове највеће и најзахтевније инвестиције у Војводини, вредне готово 400 милиона долара”, поручио је Мировић.
– Током радова, иако су резултати истражних бушотина били познати, наилазили смо на различита изненађења – казао је Видоје Мелентијевић. – То је случај са свим подземним радовима. С обе стране пратило нас је много воде. Земљиште је доста засићено водом, песковито и глиновито. С јужне стране у неким тренуцима имали смо прилив воде од 30 литара у секунди, што је изузетно много. Сликовито речено, том количином воде могли би се напајати Чортановци и Бешка. Ради се даноноћно, па чак и сада у ванредном стању, уз појачану контролу и претходне припреме, нисмо радили једино за новогодишње и божићне празнике.
У Чортановцима је у току и градња још једног јединственог објекта у Србији – двоколосечног вијадукта, дугог три километра. На вијадукту су завршена сва 103 стуба и у јеку је градња преднапрегнутих распонских конструкција. Планирано је да радови на вијадукту буду готови на јесен ове године.
На деоници од Старе Пазове до Новог Сада, дугој 40,4 км, граде се још два вијадукта, на 51. и 55. километру од Београда и 25 других различитих објекта и 28 пропуста. Нова железника станица с потходницима и путничким перонима градиће се у Бешки, а биће реконструисане оне у Инђији, Карловцима и Петроварадину, те стајалиште у Карловачким Виноградима. У „РЖД интернешенелу” оцењују да је до сада реализовано 57 одсто радова, који се финансирају из руског кредита, а почети су у јулу 2017.
Зорица Милосављевић
