Иако је Закон о јавној својини усвојен 2011. године, Србија још увек нема прецизну евиденције о непокретностима којима располаже, рекли су представници ДРИ-ја, представљајући резултате поменуте ревизије „Ефикасност информационог система за регистар непокретности у јавној својини”, која је спроведена од априла до септембра 2019. године.
У 2016. години је успостављен јавни електронски Регистар непокретности у јавној својини, а његова тренутна ажурност је на ниском нивоу, речено је приликом представљања ревизије.
У ревизији се наводи да је евидентирано 230.000 непокретности, а процене о коначном броју, имајући у обзир све врсте непокретности, није могуће утврдити.
Слична је ситуација и када су у питање дуге врсте корисника, а с друге стране, узроци ниског нивоа употребе информационог система Регистра непокретности у јавној својини су недовољни капацитети, мањкавости у софтверском решењу, неодговарајућа обученост корисника...
Када је у питању имовина у јавној својини, у државној ревизији тврде да ни све општине нису ажурне.
Само 48 одсто локалних самоуправа је обавило евидентирање имовине у систем, а 52 одсто није евидентирало.
Иако је у претходне три године било више унапређења информационог система, то није довело до жељених резултата, и постоји простор за додатна побољшања целокупног система, како апликације, тако и у организацији оних запослених код корисника који су задужени за те послове, и у делу послова које обавља Републичка дирекција за имовину.
Основни закључак је да је недовољна активност корисника и неодговарајуће ИТ управљање довело до неиспуњења основног циља Регистра непокретности у јавној својини, а то је свеобухватна, јединствена и ажурна евиденција.
Иако Информациони систем Регистра непокретности у јавној својини Републичке дирекције за имовину Републике Србије испуњава прописане обавезе, корисници нису препознали његову употребљивост за послове управљања имовином и нису уносили податке о свим непокретностима, или су то учинили делимично.
Постојећи начин приступа апликацији који се огледа у обавезној употреби електронског сертификата је код одређеног броја корисника отежао или онемогућио рад, због тога што лица задужена за унос немају електронски сертификат, или због техничких проблема с његовим коришћењем.
Д. Млађеновић
