Како радници и послодавци могу да се помире?

Отказ уговора о раду, остваривање права на годишњи одмор, исплате зараде, исплате отпремнине при одласку у пензију или јубиларне награде, дискриминација и злостављање на раду... Све су то случајеви којима се бави Агенција за мирно решавање радних спорова.
radovi, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Број случајева у којима Агенцији за мирно решавање радних спорова посредује, удвостручен је ове године.

Томе су допринеле прошлогодишње измене закона и већа овлашћења миритеља.

Агенција је једина специјализована институција која се бави радним правом.

Заменик директора Агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић каже да се Агенција бави решавањем и колективних радних спорова који се односе на колективне уговоре и штрајкове.

"Друштвени значај Агенције је управо у тим колективним радним споровима јер антагонизам између света рада и света капитала није ништа ново. Овакви механизми су најбољи начин да се дође до заједничког решења", каже Лазовић.

Ивица Лазовић објашњава да у решавању спорова посредују независни миритељи-арбитри које бирају чланови Социјално-економског савета, шесточлане комисије у којој учествују представници синдиката, представници послодаваца и представници ресорног Министарства рада.

"Поступак је бесплатан, брз и ефикасан. Траје свега 30 дана. Потпуно се мења судска пресуда, односно доноси се арбитражно решење које је правоснажно и извршно. Стране у поступку саме бирају миритеља", објашњава Лазовић.

Код колективних спорова, миритељи-арбитри примењују методу мирења.

"Мирење је специфична метода која се организује тако што стране седну, разговарају и дођу до споразумног решења", каже Лазовић.

Приликом индивидуалних спорова, спроводи се арбитража.

"Арбитража је специфична метода којом се добија арбитражно решење које је правоснажно и мења судску пресуду. То је једна врста квазисуђења, суђење у малом где арбитар саслуша аргументе једне и друге стране и на основу њих доноси правно решење", истиче Лазовић.

Заменик директора Агенције за мирно решавање радних спорова наглашава да грађани са Агенцијом могу ступити у контакт телефоном или мејлом, а да се поступак формално покреће попуњавањем прописаног обрасца на којем се наводи предмет спора и стране које учествују.

"Агенција у року од пет дана шаље предлог другој страни и покреће поступак. Мана је што ми нисмо репресивни орган. Свуда у свету, овај принцип је добровољан. Да бисте имали поступак, мора да се сложи и друга страна, што је кључни недостатак", објашњава Ивица Лазовић.

Истиче да је Влада Србије донела два значајна закључка којима препоручује јавном сектору да своје спорове решава мирним путем уз помоћ Агенције и да приликом склапања колективних уговора Агенција буде укључена.

Објашњава да су најчешћи материјални спорови који се односе на разне врсте исплата, али да су чести и спорови због злостављања на раду.

(РТС)

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести