У пројекат су укључени пољопривредници и становници Мокрина, месна заједница, као и бројни партнери .
По речима директора Института Владимира Црнојевића, “Дигитално село” треба да омогући да се житељи Мокрина више ослањају на информационе технологије у свакодневном раду у пољопривреди, да користе дигиталне платформе за послове са банкама, осигурањем и приликом саветовања, али и да омогући ефикаснију пољопривредну производњу, заједничке наступе на тржишту кроз виртуелне задруге, набавку репроматеријала и пласман сировина.
- Ако се покаже успешном, дигиталну трансформацију можемо да применимо и на другим селима у Србији и генерално на читаву пољопривредну заједницу наше земље. У свету постоје дигиталне фарме, али оваква где ће се у једном ширем социјалном контексту укључити већи број становника и то различитих профила и активности, не постоји – истакао је директор Црнојевић.
Европски центар изузетности
Истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема “БиоСенс” је водећи српски Дигитални Иновациони Хаб. Достигнућа “БиоСенса” препозната су у Србији и у свету. Укључен је у неке од највећих европских иновационих пројеката. Сарађује са великим мултинационалним корпоративним актерима из различитих индустрија, попут индустрије софтвера, пољопривреде, осигурања и различитим националним телима.
Институт “БиоСенс” проглашен је за Европски центар изузетности. Сматра се основом научног напретка наше земље. Тренутно има 140 научника, а у плану је да се у наредне три године запосли још 100. На мултидисциплинарним истраживањима раде научници из области природних и техничких наука, као и експерти за информационе технологије.
Како је навео, пројекат дигиталног села БиоСенс покреће након четири године, пошто је у оквиру тог Института отворен Центар дигиталне пољопривреде Србије и пуштена у рад дигитална платформа “АгроСенс”, која кориснике само помоћу паметног телефона потпуно бесплатно снабдева битним информацијама захваљујући најсавременијим технологијама, укључујући сателите, сензоре, вештачку интелигенцију и бројне друге
За “Дневник” директор истиче да се ради и на наногенераторима, да су развијени и ултра танки микросуперкондензатори. - “БиоСенс” је развио и Плант-О-Метар, уређај који биљке посматра и ван видљивог дела и у стању је да примети да ли су под стресом и колико су здраве. Прецизно утврђивање стања биљака је један од највећих изазова за пољопривреднике. Тачно мерење влажности земљишта је веома важно у пољопривреди јер правилан раст, развој и одржавање биљака у великој мери зависи од количине воде у земљишту – истакао је директор Црнојевић. - У Центру за сензорске технологије института тренутно се ради и на развоју силикатних наноматеријала, како би се применили у дијагностици и снимању ткива рака. Ови материјали користиће се и за паметну амбалажу за храну и за медицинске импланте. Нове наночестице се конструишу и ради ефикасног блокирања УВ зрачења и примене у безбеднијој генерацији крема за сунчање.
Директор Црнојевић истиче да је Институт “БиоСенс” тренутно смештен у згради Ректората Универзитета у Новом Саду, али да је изградња зграде Института сада завршена и ду у току унутрашњи радови.
З. Делић
