Нова решења за мирно решавање радних спорова на расправи

БЕОГРАД: Запослени у Србији ускоро би могли да, без подношења тужби суду, захтевају исплате пуне зараде и других примања од послодаваца у поступку за мирно решавање радних спорова, а исто ће бити могуће и за запослене у јавном сектору који примају плату.
spor
Фото: Dnevnik.rs

Ово је једно од нових решења предвиђено Нацртом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавају радних спорова, који је тренутно на јавној расправи до 20. јуна.

Поред ове новине Нацрт предвиђа и низ других решења којима је циљ да запослене послодавце подстакну да своје спорове решавају пред Републичком агенцијом а мирно решавање радних спорова у поступку преговора, а не пред судом, као и да буду сигурнији у решење свог спора.

Јавна расправа о Нацрту закона, у којој ће учествовати представници државних органа, удружења послодаваца, синдикати, невладине организације и други заинтересовани за мирно решавање радних спорова, спроводи се од 31. маја до 20. јуна.

Тим поводом Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања организује 8. јуна у Београду, 12. јуна у Нишу и 14. јуна у Новом Саду округле столове под називом "Представљање Нацрта закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова".

Нова законска решења која ће бити разматрана током јавне расправе, тичу се проширења надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату, што до сада није био случај.

Агенције је, за сада, надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде. 

То значи да уколико је зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. Али уколико се усвоје предложена решења из Нацрта, Агенција ће бити надлежна за спор поводом пуне зараде али и плате.

Проширење надлежности Агенције и за решавање спорова за исплату плата, значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања.

Предложеним изменама проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнина или погребне услуге.

Решења из Нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

Предложеним изменама се прецизира да је у споровима у којима је једна страна у спору јавно предузеће или друштво капитала, страна у спору оснивач, односно локална самоуправа или Влада Републике Србије.

Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

Код индивидуалних радних спорова суштинска измена је што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде.

Када су у питању спорови поводом мобинга, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

Предстојећим изменама Закона предвиђено је да се овај поступак окончава, у поступку пред Агенцијом, само уколико до тог споразума дође. У супротном стране у спору ће бити упућене на поступак пред судом у складу са посебним законом који регулише ту материју.

На јавној расправи могао би да се нађе и предлог Синдиката да се и спорови поводом радног времена уврсте у надлежност Агенције.

На изменама закона радили су представници сва три социјална партнера, тако да радну групу поред представника синдиката, чине и чланови послодаваца и Владе Србије.

Поред измена Закона, у плану је доношење Етичког кодекса миритеља и арбитара као и увођење службених легитимација за њих.

EUR/RSD 117.3251
Најновије вести