Обележана је и 24. годишњица рада „Привредника” са седиштем у Новом Саду. Како су чуло у подсећањима на богату и славну историју Фондације, њено седиште је премештано кроз три града – Загреб, Београд и Нови Сад. И најављено је да ће „Привредник” опет имати три седишта у три државе, и то у Загребу, Новом Саду и Бањалуци, где ће однеговати генерације стипендиста, с речима које се памте и по којим се „Привредник”препознаје: „Рад, штедња, честитост”.
– Све је почело крајем XIX века: глађу, сиромаштвом и безнађем био је угрожен опстанак економски и политички обесправљеног народа. У таквим околностима јавила се идеја широког фронта организоване помоћи даровитој деци на свим просторима где живи српски народ. Циљ је био да ојача средња класа и што већи број породица стекне економске услове за опстанак изван рада на посним пољима – рекао је у подсећању на почетке рада „Привредника” управитељ Фондације проф. др Јован Радић, посебно се осврнувши на лик и дело покретача идеје и највећег добротовора Владимира Матијевића, који је цео свој иметак завештао „Привреднику”.
Говорећи о слогану „Привредника”, председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да би уз ред, штедњу и честитост, та институција могла употпунити своје гесло речима као што су солидарност, човекољубље и родољубље. Солидарност се изгубила у доба отуђења кроз електронске комуникације, и њу најбоље осликавају донатори, који су солидарни према младима, а који ће можда бити донатори у будућности.
– О човекољубљу је и покојни патријарх Павле говорио као о потреби да се кроз љубав према другоме односимо најбоље према себи – казао је Мировић. – Не може се избећи родољубиви карактер који је уткан у историју „Привредника”, такав карактер те организације има и цео наш народ. Та особина се испољава и у будућности јер је и судбина нашег народа таква – морамо се борити за себе и постојаност.
Председник Покрајинске владе захвалио се свима онима који су обновили рад Фондације, оснивачима и онима који сваког дана раде на њеном трајању кроз донације.
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику Зоран Ђорђевић оценио је да млади људи представљају будућност Србије те да је задатак Владе да улаже у образовање младих, што ће се нашој земљи, како је истакао, сигурно вишеструко вратити.
– Добротвори припадају реду најистакнутијих људи који чине праву ствар – казао је Ђорђевић. – „Привредник” је прошао кроз тешку историју, био је укидан, па је поново почео рад 1993. године. До 1941. стипендирали су чак 43.000 људи. Урадили су много за Србију и Српство, а то им се и вратило.
Стипендије новим штићеницима и стипендистима Фондације "Привредник" уручио је митрополит загребачки и љубљански Порфирије.
Управитељ Фондације "Привредник" проф др. Јова Радић је казао да је "Привредник" опстао 120 година у веома тешким временима са идејом помоћи даровитој сиромашној деци на свим просторима где живи српски народ, са циљем да се оснажи средња класа.
Сада ће 154 ученика и студента наставити или ће постати штићеници, а успех досадашњих стипендиста и штићеника заиста је импозантан. У више наврата наша деца била су студенти генерација на Универзитету у Новом Саду, а не заборивимо да су то деца сиромашних родитеља, који
су су данас инжењери, свештеници, економисти, правници, глумци итд, навео је Радић, подсетивши да је гесло те фондације "рад, штедња, честитост".
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, говорећи о значају „Привредника”, казао је да је довољно само погледати колики број студената је подржан од Фондације „Привредник”, и видети да су најумнији Срби били штићеници и добротвори те фондације.
– Фондација међу будућим штићеницима и онима који то јесу тренутно, сигурно има и будуће лидере ове државе и у политичком, и у привредном, и у сваком другом смислу, и не можете да је не подржите, не због неких јубилеја или протокола, већ због значаја улагања у знање, због улагања у нешто што вам гарантује сигурнију будућност и даје оптимизам за развој наше државе и нашег народа – казао је Вучевић, похваливши све добротворе, мецене и покровитеље „Привредника”. Српско привредно друштво „Привредник” настало је пре 120 година са седиштем у Загребу, а велики број виђених Срба били су штићеници и стипендисти тог друштва, као и донатори. Међу њима су Никола Тесла, Јован Цвијић, Михајло Пупин и многи други.
В. Црњански
