Основна предност извозника који има тај статус, како се чуло у ПКС-у, проистиче из идентификационог броја, односно овлашћења које компанија добија за унос на свакој извозној фактури. У току даље процедуре извоза српска царина и царинске испоставе осталих европских земаља препознају тај број као статус овлашћеног извозника и не траже достављање све документације о доказивању порекла робе сваки пут приликом извоза.
Руководилац Групе у Управи царина за перференцијално и непреферцијално порекло робе Србије Александар Пајић објашњава да постоји велико интересовање за добијање додатних информација о прибављању тог статуса преко којег се значајно убрзава и олакшава процедура извоза домаћих производа на тржишта ЕУ.
Србија има нешто мало више од 30 фирми које имају статус овлашћеног извозника
„Поједностављење процедура, чији је део статус „Овлашћени извозник”, у складу је претходно потписаним споразумима које Србија има с ЕУ, попут ШП-а и ЦЕФТА, или с Турском“, рекао је Пајић. „Тим споразумима прописано је да постоји тај статус и поједностављење се у том смислу односи на давање изјаве о преференцијалном пореклу робе која, као таква, важи у свим земљама које примењују те споразуме“. ЕУ има много више потписаних споразума од нас – Србија има потписана четири споразума о слободној трговини на тим паневропским правилима о пореклу, док ЕУ има 62 споразума са сличним принципима, а у доносу на правила о пореклу која су садржана у тим споразумима, на располагању има још додатних 60 аутономних трговинских мера које пружа земљама у развоју.
По речима Милорада Васиљевића из Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће, та иницијатива може бити спроведена и уз помоћ немачке организације ГИЗ и Управе царина.
„Наша држава максимално жели да повећа извоз и улога ПКС-а и свих институција у овој земљи је да практично помогну извозницима у поједностављењу процедура при извозу“,рекао је Васиљевић. „У Србији има нешто мало више од 30 фирми које имају статус овлашћеног извозника“.
Љ. Малешевић
