Позлатиће се девизне резерве: У полугама две милијарде евра

НОВИ САД: Када ова година буде на измаку, девизне резерве Србије требало би да буду богатије за још десет тона злата, односно требало би да имамо укупно 30 тона златних полуга.
zlato, pixabay
Фото: Pixabay

У годинама које долазе Србија ће и даље куповати злато, те би у наредну годину и по требало да га имамо чак 50 тона. Одлука о појачавању резерви у злату донета је након састанка с делегацијом Међународног монетарног фонда. Добро обавештени кругови кажу да је појачавање златних резерви предложио шеф државе Александар Вучић, а мисија ММФ-а, која је била у Београду почетком седмице, није имала ништа против те идеје.

Србија неће бити једина земља која појачава девизне резерве у злату. Већ 5.000 година злато има статус непролазне вредности. Прошле године банке широм света штедро су куповале злато, тр је 2018. на светском тржишту забележен рекордан обим куповине злата у претходно пола века. Тражња се наставила и у првом кварталу ове године. Подаци Светског савета за злато говоре да су у прва три месеца ове године централне банке купиле 145,4 тона злата, или 68 одсто више него лане. Највећи купци били су Руска централна банка са 651,5 метричком тоном, а велики купци били су и  Француска, Италија, Немачка и САД.  Вашингтон има највеће резерве злата – 8.407 тона, или 75 одсто националних резерви ФЕД-а. У поређењу с том бројком наших будућих 50 тона делује прилично скромно.


Кључни амерички долар и инфлација...

Злато је берзански артикал и цена му се мења. Вредност се изражава у унцама, а то је 31,1 грам. Прекјуче је за то требало издвојити 1.276 долара за тзв. фину унцу. На светским берзама цена злата зависи од вредности америчког долара – када он крене да расте, цена злату пада.

Следећи битан фактор је инфлација. Толерише се два одсто на годишњем нивоу. Када инфлација пређе тај праг, иде се у злато. Трећи одлучујући чинилац су референтне стопе: када оне падају, штедња није атрактивна па се злато више тражи.


Тренутно резерве Народне банке Србије износе 11 милијарди евра, од тога је нешто више од шест милијарди у хартијама од вредности и готовини, односно ефективи. Поменутих 20 тона злата вреди 767 милиона евра. Тако није тешко израчунати да тона злата вреди 38,35 милиона евра.

То, опет, значи да ће с додатних десет тона у резрвама бити више од милијарде евра у златним полугама, а 50 тона је готово две милијарде евра. Злато је берзански артикал и цена му се мења, али у  последње време већих турбуленција није било.

Од поменутих 20 тона, чак 95 одсто је у трезору код нас. У периоду од 2001. до 2005. године Србија је вратила кући чак десет тона злата, а од 2005. злато није продавано, напротив, повећано је учешће, говоре подаци Народне банке Србије.

Д. Вујошевић

TRex
22.05.2019 • 09:14
Nadam se da će to buduće kupljeno zlato biti u našem trezoru.
NBS ima prvenstvo kod kupovine zlata proizvedenog u Srbiji, što je i najjeftinije radi manjih troškova transporta.
EUR/RSD 117.7365
Најновије вести