"Не мислим да Рио Тинто треба да дође у Србију, али мислим да Србија треба да експлоатише литијум. Србија то не може сама да експлоатише, али има још компанија у свету. Наравно, то треба да се ради са потпуно другачијим приступом, свеједно ко је на власти", рекао је он.
Савић се пита и да ли би "еколошки устаници" кад би дошли на власт исто мислили о копању литијума, и од чега би онда давали плате и пензије.
"Србија треба да експлоатише литијум. И када ово прође, а тек ћемо да видимо како ће и када да се завршити, треба да се окрене литијуму. Али, не само да експлоатише литијум, него да на почетку нађемо партнера, да се у Србији производе батерије, и да нека фабрика овде производи батерије за аутомобиле", наводи он.
Додаје да у том случају не би постојао ниједан разуман и рационалан Србин који би рекао да то све Србији не треба.
Савић упозорава да одлука да се Рио Тинту каже довиђења може да има у овом тренутку поприлично тешке последице за државу.
"Нисмо у Србији по први пут у таквој ситуацији. Неки су тако пре 20, 30 година рекли довиђења, па смо видели како смо завршили", додаје.
Савић подсећа да је Рио Тинто 20 година у Србији на основу нечијих обећања и сматра да није добро на овакав начин раскидати због, како каже, политичких поена, јер би могле уследити реперкусије.
"Рио Тинто ће користити сва расположива средства да заштити своје интересе у Србији", сматра он.
Додаје да оваква одлука нема у овом тренутку последице на остале инвеститоре у рударству Србије.
Савић сматра да је одустанак власти од Рио Тинта политичка одлука, али и да ни еколошког устанка не би било да није избора.
"Немојте клати вола за кило меса. Бојим се да смо у овом тренутку то урадили. Да смо урадили ствар која на крају крајева неће бити добра за грађане. А колико ће бити добра у политичком смислу за једне и друге, видећемо", оценио је он.
Савић сматра да поступак укидања докумената за Рио Тинто не мења правила игре у рударству у Србији.
"Прави проблем са Рио Тинтом, због чега ћемо и ми вероватно као држава имати проблеме, јесте од 2006. године када је Закон о рударству промењен. Тако су уместо да као код паметних земаља право истраживања и право експлоатације руде буду раздвојени, она повезана. Па су Рио Тинту у руке дати и нож и погача", објашњава Савић.
Додаје да је до "еколошког устанка" онај који је имао право истраживања добијао и право на експлоатацију.
"Ођедном је Србија променила правила игре. И шта да очекујемо, да ће Рио Тинто седети скрштених руку и прихватити чињеницу да су потрошили неколико стотина милона и изгубили неколико милијарди", каже он.
Савић истиче да му није жао што Рио Тинто губи, јер сматра да са реномеом који имају и не треба да дођу у Србију.
"Ипак, направљен је проблем, а Србија углавном губи међународне арбитраже и плаћа штету. Нажалост, ја се бојим да ћемо и овог пута доћи у неповољну ситуацију", рекао је он и додао да ће трошкове арбитраже на крају сносити грађани Србије, а не они који желе да дођу на власт или који су сада власт.
