Грађани су почели да подносе велики број тужби против ЕПС-а због неосноване наплате “трошкова гарантованог снабдевача”, а Удружење потрошача “Ефектива” је прошле седмице на свом сајту објавило фотокопију правоснажне пресуде Вишег суда у Ужицу, којом је ЕПС обавезан да потрошачу који је поднео тужбу врати новац наплаћиван на име трошка гарантованог снабдевача.
ЕПС је од септембра 2014. године, увео накнаду “трошак гарантованог снабдевача” (ТГС), која се плаћала у месечним износима од 121 до 142 динара.
Ради избегавања неуједначене судске праксе и великог броја тужби, Основни суд у Крушевцу затражио је став Врховног касационог суда.
„Ова иницијатива покренута је у циљу предузимања одлучних корака за очување угледа правосуђа кроз уједначену судску праксу и кроз једнаку примену права, као и спречавања ненадокнадиве штете која на овакав начин може потенцијално наступити”, рекао је Танјугу вршилац функције председника Основног суда у Крушевцу Слободан Ивановић.
Спорно је питање, како појашањава, обрачуна електричне енергије приликом издавања рачуна за утрошену електричну енергију.
Поводом тужби грађана, пресуде су неки судови усвајали, а неки одбијали тужбе, због чега је неопходан став ВКС ради уједначеног поступања.
ВКС би о овом питању треба да одлучи у року од два месеца.
Ивановић је указао да су спорни трошкови од 2014. године и да износе око 6.000 динара, на колико гласе тужбени захтеви, док само трошкови првостепеног поступа излазе на 60.000 динара.
Имајући у виду да у Србији има око 3.600.000 бројила, ово питање је изузетно важно и за државу и за грађане, али и за судове који су ионако већ преоптерећени банкарским предметима.
„Електропривреда Србије” је саопштила да ће поднети кривичну пријаву због, како истиче, нетачне и злонамерне тврдње представника удружења „Ефектива” Јована Ристића да грађанима више пута обрачунава камату на стара дуговања, такозвану „камату на камату”.
„ЕПС послује у складу са законом и најоштрије демантује наводе ‘’Ефективе’’, истиче се у саопштењу. Како се прецизира, након истека предвиђеног рока за плаћање рачуна обрачунава се затезна камата, а „Електропривреда Србије” приликом обрачуна камате за неплаћена потраживања примењује начин обрачуна затезне камате и висину стопе затезне камате прописане Законом о затезној камати.
У саопштeњу се објашњава да се стопа затезне камате утврђује на годишњем нивоу у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије увећане за осам процентних поена.
Д. Млађеновић
