Одлука о повећању минималне цене рада у 2020. години очекује се у септембру, а да ли ће за два месеца социјални партнери успети да приближе своје рачунице или ће као и претходних година Влада Србије бити та која ће одлучити о висини минималца остаје да се види.
Оно што се зна јесте да су социјални партнери сагласни у оцени да се минимална цена рада за 2020. годину повећа у односу на садашњу. Споран је проценат повећања. Синдикати сматрају да минималац треба да износи близу минималне потрошачке корпе, послодавци да се прихватљиво повећање од шест процената, а министар финансија у Влади Србије није износио проценте већ само да ће цена рада у 2020. години бити већа.
Послодавци тврде да је за њих прихватљиво повећање минималца за шест процента, јер све више од тога угрожава њихово пословање. Чак и када излазе са овим предлогом они га условљавају додатним растерећењем зараде. Нацрт Фискалне стратегије за наредне три године, који је сачинило Министарство финансија, најављује смањење пореза и доприноса на зараде као приоритет пореске политике у овом периоду. Другим речима, планира се да се постојећи фискални простор у наредним годинама првенствено искористи за смањење фисаклног оптерећења зарада.
Када се посматрају пореске стопе у неким европским земљама, Србија има међу најнижим с 62 одсто оптерећења на зараду, с обзиром да је ове године оно мање за један проценат. Мање од Србије има једино Бугарска где су порези и доприноси на просечну нето зараду 54 одсто, али зато су они у Словенији и Хрватској 65 одсто, док су у Мађарској чак 82 одсто. Чак и када се посматра просек пореза и доприноса на нето зараду у Централној и Источној Европи, Србија има мање од њега, јер он у тим државама износи 70 одсто.
По оцени Фискалног савета Србије, који најаву смањења пореза и доприноса на зараде у наредне три године сматра добром и потребном, постоји више начина да се то и учини. Смањењем доприноса се пропорционално смањује оптерећење свих зарада, док се повећањем неопозитов цензуса на зараде прогресивно смањује оптерећење од чега највише користи имају радници са ниским и испод просечним зарадама.
Отуда је важно да се у наредном периоду разраде и конкретизују начелни планови за смањење пореза и доприноса на зараде: да ли ће се ићи на смањење доприноса, повећање неопозвог цензуса или неку комбинацију ових приступа, оценио је ФС.
Приватни сектор већ неколико година тражи смањење пореза и доприноса на зараде тврдећи управо да од тога зависи ново запошљавање и привредни раст, али ни ситни кораци који су у том правцу учињени – повећан неопорезити део зараде и укидање доприноса за случај незапослености у пракси нису донели нити веће плате радника нити ново запошљавање.
Послодавци тврде да је реч о минималним повластицама које не могу довести до великих промена у погледу висине зараде нити нових радних места, али да би знатније смањење пореза и доприноса то учинило.
Такође, важно је да се одреди циљани ниво пореза и доприноса на зараде коме ће се тежити, као и период и динамика прилагођавања у наредним годинама.
Сугестије и препоруке Фискалног савета Србије у погледу смањења пореза и доприноса на зараде стимулисале би привратни сектор на ново запошљавање и убрзање привредног раста.
Све у свему, добра намера државе да постепено иде ка смањењу пореза и доприноса на зараде записана је и у важном фискалном документу од 2020. до 2022. године, а њена реализација зависиће пре свега од финансијског простора који се добија укупним растом привреде. Ту опет кључну улогу има приватни сектор , од којег се очекује да наредне три године има раст који ће омогућити добре финансијске резултате.
Љ. Малешевић
