Међутим, већ неко време камате падају. Све је више банка које су ту стопу спустиле и испод 20 одсто на годишњем нивоу. Зато би клијенти који често користе ту позајмицу требало да проуче шта се све нуди и да преселе рачун у банку у којој се „минус” мање плаћа. Разлика је драстична. По подацима Народне банке Србије за март, те позајмице имају стопу од 18,49 одсто, колико зарачунава Прокредит банка, до 36,04 процената, колико ће платити клијенти Еуробанке.
О томе како су се банке одлучиле да снизе ту камату која им је доносила слатку пару, др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже: Снижена је референтна стопа НБС-а и код нас је већ дуже присутан пад камата, објашњава Васиљевић.
Како додаје, не треба да чуди што се то пренело и на стопе које банке зарачунавају на прекорачења по текућем рачуну.
Банке ће тај губитак некако надокнадити: ту је плаћање провизија на чекове па накнаде које се плаћају када се новац не подиже на банкомату матичне финансијске куће… Све су то трошкови на које клијент треба да обрати пажњу када користи поменуту банкарску услугу, поручује Васиљевић.
Прокредит банка има камату од 18,49 одсто на минус, и то је тренутно најјефтиније. Међу јефитније спада ЈУБМЕС банка – ту је на дозвољено прекорачење 18,74 одсто, а на недозвољено 23,60 одсто годишње. Та банка има пословне јединице само у Београду и Лучанима, па у Војводини није доступна.
Халк и Теленор банка такође спадају у оне где су камате за улазак у црвено испод 20 одсто. Теленор банка има понуду од 19,89 одсто, односно 24 код недозвољеног прекорачења. Код Халка то је 19,63 одсто, односно 23,62. Веома сличне камате имају Директна и Војвођанска банка – 26,15 и 26,20 одсто за дозвољено прекорачење, а ко и то прекорачи, платиће 40,43 одсто, односно 28,73 на годишњем нивоу.
У Србији има 7.555.489 отворених текућих рачуна, а користи их 5.005.453 клијената.
По подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, они могу да потроше 46,02 милијарди динареа. Доцња, односно уласци у црвено, износе 11,2 одсто.
Клијенти више касне код испуњавања обавеза по кредитним картицама – 13, 7 одсто, а ажурнији су код враћања кредита – само 4,1 одсто доцње, показују подаци за март.
Стопе за минусе изнад 30 одсто задржале су Адико банка, и то 32,38 одсто и за недозовљени минус 42,56. Треба поменути и Сосијете женерал – 35,86 одсто, односно 66,80. Остале банке сместиле су се између поменутих.
Банке зарачунавају различите камате клијентима на недозвољена прекорачења – 60 или 40 одсто. Друге пак иду и с нижим каматама него код дозвољених прекорачења. Сматрају да је клијент већ у проблему, па му не треба још отежавати финансијску ситуацију. То је прилична погодност за клијенте којима плата редовно касни. Међутим, и ту треба бити опрезан: клијенту који ту претера банка ће укинути ту врсту позајмице.
Д. Вујошевић
