Истовремено, камате су прелазле пет одсто номинално, па на више. Ипак, сада се то добрим делом променило јер су цене станова пале, а камате за стамбене кредите су на никад нижем нивоу. За кредите индексиране у еврима камате се крећу номинално тек нешто преко три одсто, а ефективно су и испод тог новоа.
Све више банака има акције и ако се кредит подигне у одређеном року нуде ниже камате још за који проценат. Друге банке, пак, уз то обећавају и брзу обраду кредита, па будући купац већ за десетак дана може да се усели у некретнину који ће отплаћивати наредних неколико деценија.
Клијенте који се одлуче за подизање кредита највише брине дуг рок отплате. Наиме, ове позајмице се одобравају на рок од 10 до 20 година, а понекад и на дуже. Камате су варијабилне и зависе од кретања еурибора који је везан за камату Европске централне банке. Пре десет година ова стопа је била 4,7 одсто. Онда је стигла глобална економска криза и ова стопа је почела да пада. Тако је пре пет годна еурибор био 0,32 одсто, а сада је та стопа и минус 0,22 одсто.
Оне који стамбене зајмове индексиране у еврима већ користе и они који ће тек подизати ове кредите највише интересује какве су шансе да еурибор порасте за око пет процената и врати се на ниво пре кризе. Како стоје ствари, одговор на то питање је да могу мирно да спавају неколико наредних година.
У Интеза Санпаоло групацији процењују да ће тек за нередне три до четири године еуробир стићи до нуле. У Еуробанци очекују да ће се он незнатно повећати, односно да ће раст еуробира бити благ. Слично мисле и аналитичари из Рајфајзен банке, где истичу да ова стопа још годинама неће стићи до нивоа од 4,7 одсто.
Када се подигне стамбени кредит јако је важно колика ће бити рата коју ће клијент сваког месеца морати да плаћа. За просечну стопу од 3,87 одсто и суму од 43.000 евра, потребно је учешће од 13.000 евра. Кредит се отплаћује 180 месеци, а месечна рата је 200 евра. На ту суму потребно је додати и трошкове обезбеђења, што може бити хипотека или осигурање живота.
За осигурање су трошкови око 100 евра годишње. Слични су и трошкови за хиипотеку - ко може да понуди одговарајућу некретнину за хопотеку ће платити оверу изјаве 10.800 динара и проверу вредности, која се се периодично обнавља, углавном једном годишње, и изнсои 100 евра.
Ту су и ситнији трошкови - меница за коју треба платити 150 динара, као и извештај Кредитног бироа - 236 динара. Поједине банке захтевају и осигурање код националне корпорације, за шта је потребно 30 евра, али оно није обавезно.
Дакле, иако су прогнозе лепе, ипак је питање шта чека клијенте у банкама. Моментално нову понуду стамебних кредита имају Војвођанска банка и Сбербанка.
Они који у Војвођанској банци поднесу захтеве до краја маја неће плаћати трошкове обраде кредита. Кредити се одобравају на износ до 200.000 евра, уз рок отплате до 30 година и камату од 2,95 одсто, плус шестомесечни еуробор. Сбербанка нуди кредите до 500.000 евра уз стопе од 2,40 номинално и 3,70 ефективно. Клијенте који се задужују уз еуробор брине и кретање динара.
Аналитичари сматрају да ће домаћа валута остати стабилна, уз благе осцилације.
Д. Вујошевић
